Киша је напокон донела предах од врелине и помало опоравила наше реке, међутим у Европи је стање и даље алармантно. Како преносе готово сви европски медији почев од BBC, CNBC, Reuters, Bloomberg, The Guardian и др. речи званичника Европске опсерваторије за сушу (European Drought Observatory – ЕДО) чији рад је у надлежности Европске комисије, „Европа се суочава са највећом сушом у протеклих 500 година“. 

Иако често не делимо све европске вредности, на сушу смо „приморани“ и ми. Север земље је и те како погођен овом елементарном непогодом и највећа последица гледано кроз привреду, је потпуно или делимично уништавање пољопривредних приноса. На срећу ово се не односи на житарице које су пожњејане раније у лето, попут пшенице, али је зато свој пуни интензитет суша остварила на кукурузу и сунцокрету као и на свим другим повртарским и воћарским засадима.

Оно што је дугорочно гледано већа штета јесте слабљење природних издани и водоносних слојева тла који се експлоатишу за водоснабдевање. Такође, хидропотенцијал је десеткован и у томе заиста не заостајемо за развијеним земљама Европске уније. Италија је објавила да тренутно производи мање од 40 одсто електричне енергије од максималног капацитета из хидроцентрала док Португал чак мање од 20 одсто. Овакве ће се појаве свакако одразити на наше набављање електричне енергије с јесени, јер и у околним земљама од којих увозимо струју, ситуација није значајно боља.

У Србији је хидролошка ситуација била мало повољнија и ова киша је додатно побољшала ствари, ма да смо се у извесној мери сигурно нашли пред колапсом и у водном саобраћају, који нам је изузетно важан због допремања угља за предстојећу зиму и осталих енергената, а и пред могућношћу обуставе водоснабдевања у местима теже погођеним сушом. Од свега овога највише брине неспремност наше власти да адекватно одговори не малом изазову. Сем спорадичних акција попут багеровања пловног пута код Новог Сада, ниједне смишљене акције није ни било. Стратегија наших званичника се у последње време огледа у ад хок акцијама, када се од притиска јавности више нема куд. У озбиљно организованим земљама већ се дужи низ година размишља о проблему промене климе, све сушнијим летима и све већим непогодама, кроје се планови и смишљају стратегије, док смо ми остали на ветрометини, окружени нестручним кадровима на одлучујућим позицијама, да кад више намају где, ураде по нешто више из пи-ар разлога него намере да се заиста нешто и предузме.

Народна странка се залаже за то да на првом месту сваки грађанин буде адекватно и правовремено информисан о проблему са којим се нација суочава. Оно што је сигурно, власт многе информације од грађана сакрива или их селектује у своју корист и то више не сме бити пракса. Грађани имају право да буду упознати са проблемима и са последицама које се из њих могу очекивати, нажалост мало је остало државних институција која могу да нас стручно и на прави начин информишу. Отуд и оправдано питање, где су наши научни институти, факултети, академије да се огласе о овако важним стварима?

Приватизовани Институт „Јарослав Черни“ данас више није у функцији свих грађана већ компаније која га има у власништву заједно са директорима. Србијаводе се не оглашавају деценију, ту и тамо се по који полтичар окористи за пи-ар кад затреба и то је све. У времену када су водостаји на рекама драматично ниски оправдано је очекивати од оваквих кућа да издају неко саопштење макар да нас информишу о проблему и кажу шта ће предузети, али очигледно то није пракса.

У Народној странци изражавамо оправдану бојазан шта ће бити кад овај сушни период престане и крену обимније кише, када нам се скоро после сваке,градови у Србији потопе. Стратегије нема ни на видику. Водопривредна основа је истекла средином прошле године, нове нема. Оно што је било предвиђено да се уради претходном није урађено, тако није направљено (ни размотрено) 35 нових водних акумулација, које су остале мртво слово на папиру. 

Апелујемо на власт да се прибере и колико – толико, а у њене капацитете сумњамо, макар информише грађане о дешавањима у земљи и око нас.

др Александар Анђелковић
председник РО Народне странке за заштиту животне средине