Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош изјавио је данас да иза извоза оружја из Србије у Саудијску Арабију, које на крају преко посредника завршава у Јемену, стоји председник Србије Александар Вучић, а не само Бранко Стефановић, отац министра унутрашњих послова Небојше Стефановића.
„Јемен је држава под ембаргом за увоз наоружања и не сме да се ради то што ради српска власт, без обзира што они мисле да то чине за добро својих односа са представником неке силе“, навео је Понош у писаној изјави.
Понош је истакао да ствари које ради напредњачки режим наводе на питање да ли он Србију своди на ниво једног од емирата Уједињених Арапских Емирата. „Да ли је Вучић емир, да ли ће му власт бити наследна и куда ово води“, упитао је Понош.
Понош је навео да је у фирми преко које је оружје кренуло из Србије једно од водећих имена Бранко Стефановић, отац министра унутрашњих послова.
„Бранко Стефановић био је неуспешни кафански музичар, а његов син Небојша Стефановић био је неуспешан студент два факултета и на крају је по диплому дошао на билетарницу Сава центра. Нису они преко ноћи постали толико паметни да би одједном били веома успешни трговци оружјем у свету. Зато сам сасвим уверен да иза ове операције стоји Вучић“, навео је Понош.
Понош је додао да је портал "Армс воч" (Arms watch) аргументовано навео како је српско оружје стигло исламистичким групама у Јемену, где је у току вероватно највеће страдање цивила у овом моменту на планети.
„Цивили у Јемену страдају од српског оружја, које је тамо стигло преко посредника, који су грађани моћних држава“, навео је Понош.
Понош је подсетио да је председник Народне странке Вук Јеремић 14. септембра 2018. године указао да је од 2016. године до прошле године у Саудијску Арабију извезено оружје у вредности од 220 милиона долара, а да је једна од највећих фирми која се тим послом бави ГИМ, у власништву Горана Тодоровића, који је у послу трговине оружјем са Бранком Стефановићем.
Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије је објаснио да је трговина наоружањем врло деликатно питање и подразумева поштовање међународних обавеза и ембарга тамо где је уведен, као и да се обезбеђивање транспарентности и сузбијање корупције, јер је то област која у неуређеним системима брзо „проклизава“ у стање високе корупције, што се управо догађа у Србији.