Преузето са портала "Глас Шумадије".
Опозиција, које и нема у српском парламенту, предмет је пажње власти у тој Скупштини. Што је и доказ да та опозиција није без неке снаге, каже у разговору за "Глас Шумадије" потпредседник Народне странке и повереник за Београд Здравко Понош.
Можда је тешка реч да је опозиција посвађана, али има доста несугласица. Једна од тих несугласица је и то шта су изборни услови, шта је то што би требало да се тражи. О чему постоје различити погледи. Народна странка припада оној групи партија која сматра да је први корак заједничка борба за изборне услове. И да би о тој борби требало да се договоре пре свега оне странке које су бојкотовале изборе. Јер, они којима су и претходни услови били добри, нису најбољи саговорници. А када би власт, уз посредовање Европске уније, пристала на те услове, могли бисмо да разговарамо ко ће с ким и како. Сматрамо да би требало да имамо јединствен опозициони фронт, али нам није страно ни размишљање да то може и другачије да изгледа.
Народна странка је, чини се, најоштрија међу опозиционим странкама које су бојкотовале изборе, у ставу да нема сарадње са оним партијама које су на њих изашле. Да ли сте нешто променили у ставовима, јер сте пре неки дан у изјави за РТС рекли да правите разлику између оних који су одмах рекли да излазе на изборе, попут Покрета слободних грађана с једне, и оних који су се залагали за бојкот, па се предомислили?
Јасно је да не можемо да имамо исти став према онима који су одмах рекли да ће учествовати на изборима и онима који су одлучили да изађу онда када је власт решила да им понуди лизалицу која се зове три, уместо пет посто. Значи да они нису имали проблем са изборним условима, већ су желели да уђу на државне јасле и да су прескочили, били би партнер у власти, као што је то Шапић.
Нисмо спремни да им, пуштајући у опозициони фронт оне у које немамо поверења, помогнемо у прању биографија. Јер, то се на то своди: да их поливамо док их неко шампонира, како би у једној идеолошкој колони изашли на изборе. Мислимо да идеологија сада није кључна ствар, већ ко је искрени борац за ослобођење Србије.
Рекли сте и да нисте кандидат за градоначелника Београда. Да ли, с обзиром на успех бојкота избора у Београду, опозиција у главном граду има највеће шансе за победу?
У Београду је нешто више слободних медија, пре свега оних који су на каблу и интернет платформама. И успех бојкота је био нешто бољи него у унутрашњости Србије. Народна странка се залаже за јединствен опозициони фронт и за републичке и за београдске изборе. И требало би да порадимо на заједничким кандидатима. Ми смо искрени у томе и волео бих да пронађемо неког од интегритета. Бојим се да на опозиционој сцени има и оних који траже заједничког кандидата, а моле Бога да га не нађу.
Сада је популарно да се говори о „новим лицима“ у опозицији. Да ли је важно да се појави „ново лице“ и шта значи ново лице у старој понуди програма?
Народна странка је нова на политичкој сцени Србије. Ми нисмо излазили на изборе, осим што смо били део заједничке приче на београдским изборима. Има места за нова лица и нове људе, али не треба бити ни против оних који су већ били у политици и о којима не може ништа лоше да се каже. Шта лоше може да каже неко о Бојану Пајтићу?
Велика је популарност сада Дритана Абазовића и Драшка Станивуковића. Да ли су упоредиве ситуације у Србији, Црној Гори и Републици Српској?
Природа режима у Србији и Црној Гори је била врло слична. Делили су, не само заједничке вредности, већ и заједничке савезнике, саветнике, пријатеље… И новчаници су им били спојени. Сасвим сигурна да је власт у Србији нервозно дочекала промене у Црној Гори. Тако је и реаговала – били су врло уздржани у честитању новој власти у Црној Гори. Јер знају да је то систем спојених судова – и Црне Горе и Републике Српске, Босне и Херцеговине, али и осталих држава региона.
Шта је то што Народна странка, као опозициона, може да понуди грађанима, а већ им није обећао председник Вучић – веће плате, сигурност, вакцину од само што није стигла, па до априла…?
Можемо да нудимо оно што ћемо да испоручимо, а не оно што је Вучић обећао, а није испоручио. Он је испоручивао стална обећања да ће нешто бити за две године. Па је обећао да је ова држава у стању да направи вакцину у априлу, а сада је очигледно да нећемо бити у стању ни да је увеземо до следећег априла.
Народна странка нуди праведност, правду. Ово је друштво неправде на сваком кораку. Да нема крађе. И компетентност. Без обзира да ли је реч о локалном или националном нивоу.
Народна странка у последње време, приметно је, ради на формирању инфраструктуре у локалним срединама. Можете ли да оцените атмосферу на локалу? Колико су грађани, притиснути страхом од болести, страхом од отпуштања с посла, спремни да се укључе и у политички живот?
Постоји задршка у унутрашњости, јер је притисак режима много огољенији. И није лако људима да се ангажују. Народна странка има доста људи који су остварени у својим професијама и лакше подносе тај притисак.
И сами сте били болесни од корона вируса. Како бисте оценили стратегију Србије у борби са епидемијом?
Нисам сигуран да ова власт има стратегију. То се видело и како је уведено ванредно стање, како је спроведено. Најпре затварајући старије људе и кућне љубимце, а касније и целу нацију у неку врсту затвора. Потрошили гомилу пара на глупости, осакатили привреду… Са свим мерама касне. Оне су неправовремене и неодговарајуће.
Важно је да ли постоји поверење грађана једне земље у лидера. Пре неки дан смо видели како се госпођа Меркел обраћа нацији. Са пуно емпатије, не прети грађанима на начин на који то овде раде.
Ви сте и бивши начелник Генералштаба Војске Србије. Како бисте оценили стање у војсци након доласка Небојше Стефановића на чело Министарства одбране?
Ништа се ту неће променити. Ти министри не одлучују ни о чему. Њима се министарства додељују као кнежевине, апанажа за лојалност унутар СНС екипе.
Да ли је Србији потребно оружје које се све чешће купује?
Није толико важно да ли је Србији потребно неко оружје, него да ли има у овом тренутку нешто што је потребније. И да ли је баш то потребно. Кад имате 212 тенкова, највише у региону, који квалитет добијате набавком још тенкова. Кад ни за ових 212 немате возача да их покрену. То служи за показивање мишића, не неком имагинарном непријатељу, већ унутрашњој јавности. Сваком нормалном приоритет је здравствено стање нације
Председник Вучић је у септембру потписао споразум у Белој кући, који јавности у Србији није био до краја појашњен. Какав ће однос према потписаном сада имати Бајденова администрација?
Односиће се према томе као указаној прилици. Не верујем да би се нова демократска администрација сетила да тражи од Вучића то што је урадио у сврху Трампове предизборне кампање, бар у првих пар година свог мандата. Али неће сметнути са ума да је он на нешто већ пристао и инсистираће не тамо.
Србија није отворила нова преговарачка поглавља у процесу придруживања Европској унији. Како бисте то прокоментарисали?
Није то изненађење. Живимо у овој држави, знамо да ту нема напретка. Знају они шта се дешава у Србији и да Вучић не води земљу у правцу европских вредности. То ће произвести озбиљно кашњење у том процесу. Европа има и своје интерне проблеме, Америка се враћа у регион, али не на начин на који је то радила Трампова администрација. Вероватно нешто синхронизованије са Европом. Што је добро, јер је ово регион који се тиче земаља Европске уније.
У исто време постоје проблеми како се европска бирократија, а поготово део европских парламентараца односи према регионалним проблемима, колико су спремни да ускладе свој начин изражавања, сходно томе како проводе своје време у Београду.
Чак Вас и новинари повремено најављују као – генерал Понош, иако већ дуже нисте у војсци. Да ли се и сами још увек осећате као војник?
Кад у професију уђете после основне школе, и останете тако дуго, што је мој случај, то вас профилише, формира навике, поглед на свет, однос према људима. Искуства која човек стекне у војсци су и те како корисна.
Интервју приредио новинар "Гласа Шумадије" Зоран Мишић
Фото: Лазар Новаковић