Преузето са портала "Глас Шумадије".
Најављујући пре неки дан пакет помоћи Европске уније, председник Србије Александар Вучић поменуо је југоисточну и јужну Србију и север Војводине. Крагујевац и Шумадију од доласка СНС на власт заобишли су сви важнији путеви, пруге, инвестициони пројекти… Да ли опозиција окупљена у Савезу за Србију има у свом програму план за регионе у Србији, или је и вама најближи Београд, са погледом на завичајна места?
Искрено говорећи, опозиција је далеко од тога да има детаљан план, што и није за чуђење, јер ни власт нема детаљан план. У једној од 30 тачака Савеза за Србију постоји тачка која се тиче регионализације и локалне самоуправе и то је нешто чему се посвећује пажња. И у Програму Народне странке та област је јако значајна. Једно је, међутим, оно што пише у програму, а друго оно што се ради. Крагујевац је у ситуацији у каквој јесте, не због тога што то нема у програму, већ што се ради тако како се ради. Што ви у Крагујевцу најбоље знате.
Прилично сам уверен да је Крагујевац скрајнут због односа у породици, у СНС-у. Односа садашњег и некадашњег лидера те странке и неизмирених рачуна… Један од највећих градова у држави, централни град овог региона, ви бисте рекли централни град Србије, гурнут је у страну јер неко намирује дугове из младости. То је више питање за неког ко је учио школу код Фројда, него за политичара. Да опозиција долази и нуди куле и градове, требало би прво да урадимо нешто да ова власт оде, јер тешко је да буде горе.
Када смо поменули пакет подршке који долази од Европске уније, било је доста оштрих речи које су представници власти упућивали на адресу Брисела током трајања ванредног стања. С друге стране, ни лидери Савеза за Србију нису се одредили према негативној кампањи коју је власт током ванредног стања водила према Европској унији?
Не бих рекао да је власт имала неку истрајну негативну кампању. У почетку су се затрчали, ако мислите на замерке Европској унији да је неозбиљна, неодговорна, не да опрему… И уз тешке речи које су се чуле од председника Републике… Мислим да је све то изговорено за домаћу употребу, за властито бирачко тело. Јер је цео период ванредног стања искоришћен за изборну кампању. Занемарено је да све што се у модерно време каже код куће, чује се изван граница ове земље. После тога је то морало да се „пегла“ неким авионима помоћи онима који су свакако богатији од нас. И сви смо платили да би неко „испеглао“ своју брљотину.
Свакако непримерено. Јер Европска унија је неко на кога можемо највише да се ослонимо на овом простору. Она је, волели је или не волели, имали или немали замерке, наша будућност. И помоћ која је ових дана потписана, или би требало да стигне, за наше услове није мала. Она је вишеструко мања него што је примају земље региона које су чланице Европске уније. Али није занемарљива и то би грађани Србије требало да знају.
Да ли су куповина оружја од Русије и нетранспарентне трансакције са Кином контрапродуктивне с аспекта европских интеграција?
Куповина оружја сама по себи није проблем у нашим односима са Европом, нити би требало да буде. Неке чланице Европске уније купују оружје од Русије. Већи проблем је нетранспарентност. То је неспојиво са вредностима модерног света или тежњама да се уђе у Европску унију, и те примедбе би више нас требало да боле.
Ваш долазак у Крагујевац најављен је као део бојкот кампање. Утисак је да стране које ће 21. јуна бојкотовати изборе мало-мало па почињу бојкот кампању. Какви су планови Савеза за Србију до одржавања избора?
Обилазићемо градове по Србији и покушаваћемо да објаснимо зашто се 21. јуна ништа не бира. Нема потребе да се политички актери међусобно убеђују. Свако је заузео своју позицију и определио се да ли је за бојкот и неће да учествује у тој фарси, или је због неких разлога одлучио да учествује и нађе политичко оправдање за то, што уопште није лако.
Сада је најважније да се грађанима Србије објасни, да се помогне да погледају ствари из другог угла – ово нису избори, ништа не мењају, кога год да гласају, гласају за Вучића… Излазак на те изборе је гласање ногама. Чим си изашао, ти си гласао. Шта си хтео, мислио…, потпуно је секундарно.
Због чега је бојкот толики трн у оку властима?
Они немају одговор на то. Ови избори су покрадени унапред. Они се краду последњих неколико година. Живимо живот у коме се све краде – наш идентитет, наше право, наша слобода… Краду се гласови унапред, кроз кампању која није само функционерска него се одвија унапред.
Неучествовање у томе је нешто на шта власт нема одговор. То њих делегитимизује. Није само ствар колико ће бити процената. Него како ће изгледати Скупштина у којој нема никога ко заступа скоро пола гласачког тела Србије? Како изгледа та власт у свету? Како изгледа та власт ако нема човека од угледа, интегритета у својој професији, а није на јаслама те власти, који је спреман да каже да то има смисла.
Какав је ваш став према онима који су одлучили да изађу на изборе?
Још прошле године, када смо одлучили да бојкотујемо изборе, био сам мишљења да то није добро за грађане Србије, али и за оне који су одлучили да на тим изборима учествују. Можда сам био наиван, можда су они то гледали из неке друге перспективе и закључили да је за њих то добро. Колико год размишљао, не падају ми на памет други разлози од оних који су једноставни: финансирање странака, које није мало и тешко га је обезбедити уколико нисте на државном финансирању, а нисте ако не учествујете на изборима; да важнији људи у тим организацијама обезбеде себи редовна примања, неки су то радили претходних 20-25 година; да неки од њих задрже пословне просторе које у овом тренутку имају, па се опредељују да учествују само на локалним изборима… Ствари су врло бизарне, једноставне, нема ту велике политике и требало би их назвати правим именима.
Они који излазе на ове изборе, свесно или несвесно учествују у продужетку Вучићеве власти. Раде за њега, али и у корист сопствене штете. Онај ко учествује на овим изборима ограничава своју будућност. Ми, који не учествујемо – много ризикујемо. Ризикујемо да ли ћемо да преживимо период који је пред нама. Имамо реч до које држимо и ако је се неко сети до наредних избора, добро ће добрим да се врати.
Сем што 21. јуна седите код куће, да ли имате у плану још нешто?
Прерано је да се говори о томе. Излазак на ту Вучићеву журку је и здравствено ризичан, па би бесмислено било позивати грађане на јавно окупљање. Шта ће бити до тада, видећемо. Било би најбоље да то прође као штетан, али потпуно неважан догађај, који ништа суштински не мења. И да наставимо да радимо оно што смо радили до сада: мирним средствима против те власти. Да просветљујемо, ако тако може да се каже, грађане Србије.
Какви су тренутно односи у Савезу за Србију? Ви сте штрајк лидера Двери Бошка Обрадовића оценили као „ребрендирање“ Двери.
Нисам оценио штрајк, него објашњења која су га пратила: због чега се ушло у штрајк, било их је неколико, која нису кореспондирала једна с другим. Нисам никада објашњавао зашто Бошко Обрадовић штрајкује, него зашто ја то не порџавам. Нисам подржавао тада, а не подржавам ни сада. Бошко Обрадовић је објашњавао да није тачно да је у неком тренутку било преиспитивања да ли Двери излазе на изборе или не. У политици је познато да људи знају да пате од селективне амнезије. То се десило у овом случају, па сам морао да подсетим Бошка Обрадовића.
На томе Савез за Србију неће пасти. Много већу невољу ми имамо, а то је овај режим. Несугласице се дешавају и дешаваће се. И нема разлога да то не изађе у јавност. Разлике међу нама су познате и очигледне. Разликујемо се и идеолошки и методолошки. Тај штрајк глађу са нејасним разлогом и још чуднијом методологијом… Али, ниједном се до сада није десило да не можемо да разговарамо.
Да ли мислите да је дошло до ескалације насиља? Имали смо напад на Сергеја Трифуновића…
Друштво је поларизовано. Немам, међутим, много разумевања за нападе који долазе из ПСГ-а на бојкот опозицију. Шта ми добијамо од тога? Нама је најелегантније, најкорисније да та кампања ПСГ-а и других који су се определили да учествују на изборима, прође што неприметније.
Да ли бисте прокоментарисали похвалу властима за нешто што је добро урадила у време ванредног стања, а коју је председник Ваше странке Вук Јеремић изрекао у „Утиску недеље“? Да ли је у питању подилажење делу бирачког тела које није спремно да прихвати радикалне потезе, попут Обрадовићевог штрајка глађу?
Свакако не! Мислим да се Вук Јеремић определио да каже оно за шта му је требало мање времена – превожење наших људи који су остали заробљени на светским аеродромима; чињеница да су продавнице хране релативно пристојно попуњене; како је здравствени систем функционисао, да су здравствени радници „гинули“ да све функционише. И то је требало да буде примећено. Да се упустио да објашњава шта све није ваљало, требала би му цела емисија. Сви ми, остали, који смо говорили у медијима, углавном смо се бавили тиме.
Једном ће морати да се одрже и неки избори на којима ће и опозиција која их сада бојкотује учествовати? Шта је потребно да се промени, па да и странке које сада неће имати листе, изађу на изборе?
Требало би само Србија да се унормали. Нема ту неке велике науке. И да буду избори, јер ови то нису – ништа се не бира. Да извесно време, а проценили смо да је то девет месеци, имамо нормалне услове. Немамо никакво поверење да можемо да се договоримо са овом влашћу, да се рукујемо и да ће нам након тог руковања, кад извучемо руку, сви прсти бити на броју. Значи, тај процес би морао да буде надгледан. Да га надгледа неки довољно велики ауторитет због кога не би смели да украду прст. Да ли је тај ауторитет из Брисела, или је то САНУ, не знам. Тај период нормалности морао би да буде надгледан и са успостављеним механизмима. Идеално би било да имамо прелазну владу…
Друштво је сада доведено до ивице пуцања. Биће све јасније за пар месеци, када се потроше две милијарде које је Вучић позајмио да купи социјални мир. Многи ће остати без посла. С друге стране, када говоримо о епидемији, све ово што се дешава је и прилика. Тешко, међутим, да ће ова власт да је уграби и да овој земљи крене на боље. Зато што смо и даље у причи да је 500 евра боље од 450.
Наравно да је боље да седнемо да се договоримо. Да имамо период нормалности и после тога нормалне изборе. И ко год да победи да на тим изборима – то су избори, за разлику од ових који то нису.
На крају – да ли је Народна странка националистичка и русофилска, као што се верује у једном делу бриачког тела?
Наша странка има један аспект који неко може да поистовећује с тим, што је потпуно погрешно. Ми смо странка која држи до идентитета. Мислимо да је напредак једног друштва ствар трајекторије. Не можете да поломите у једној генерацији. Ми имамо идентитетску трајекторију, која подразумева и верски идентитет, писмо, традицију и историјске везе и са Русијом. И то је део нашег идентитета, али не опредељење да се тамо иде. Ми смо европско друштво, ми смо европска нација. То је наша будућност. Није наша будућност у заједници евроазијских народа.
Када говорите о национализму, танка је линија између национализма и чињенице да је неко поносан на то што јесте, а за шта нико од нас није заслужан. Ништа нисмо допринели да припадамо једној нацији, али имамо право да будемо поносни на то што јесмо. Имамо доста разлога и то никога не би смело да вређа. Странка смо која томе придаје више значаја него неко други. Мислимо да је идентитет важна ствар и не би требало да се занемари и ако припадате широј заједници која се зове Европска унија, или нека друга. Ко се тога одрекне – нема шта да тражи у ширем друштву.
Интервју приредио новинар Гласа Шумадије Зоран Мишић