Објављено на порталу "Глас Шумадије".

 

Председник Правног савета Народне странке, адвокат Владимир Гајић, бранилац Александра Обрадовића, радника Крушика који је медијима доставио информације о трговини оружјем у коју је умешан и отац министра полиције, каже за Глас Шумадије да је поднео предлог за укидање мере кућног притвора Обрадовићу.

До пре недељу дана јавност није знала да је он ухапшен. Захваљујући, пре свега, истраживачким новинарима, дошло се до сазнања о том случају. У предмет сам се укључио овог викенда. Ситуација се променила утолико што му је притвор, одређен одлуком Ванрасправног кривичног већа Вишег суда у Београду, након укидајуће одлуке Апелационог суда, враћен у статус који је најпре и имао, како се то популарно каже – кућни притвор. Одређена му је мера, из Законика о кривичном поступку, забране напуштања стана уз електрични надзор. Обрадовић се од понедељка увече налази у свом стану у Ваљеву. Данас сам судији за претходни поступак Вишег суда у Београду Дарији Шћепановић поднео предлог за укидање мере кућног притвора. Био сам у тужилаштву, тужилац ми је рекао да је преузео предмет и да ће да се изјасни о том предлогу. И очекујем да судија за претходни поступак и донесе неку одлуку.

Гајић у разговору за Глас Шумадије објашњава да мера кућног притвора по Закону о кривичном поступку може да траје чак до правоснажног окончања поступка:

Што може да значи и три дана, уколико тужилаштво обустави поступак, али и три године до окончања поступка.Суд свака три месеца, по службеној дужности ту меру мора да проверава, а одбрана може у сваком тренутку да предложи меру укидања, тужилац се изјашњава, суд одлучује…

Јасно је, каже Гајић. да Александар Обрадовић није извршио никакво кривично дело:

Он је узбуњивач и у нормалној земљи добио би неко признање за грађанску храброст с обзиром на то у шта се упустио и да је директно ударио у интересе самог врха власти. Овај случај је сличан поступку који се пред Вишим судом у Београду води против двојице полицајаца Милана Думановића и Младена Трбовића. Реч је о догађају приликом посете Александра Вучића Сребреници. Њих двојица су, кроз законску процедуру, пријаву унутрашњој контроли, унутар МУП-а покушали ту ствар да разреше (открили како су незаконито послати у Бањалуку, прим. ГШ). Њихова пријава односила се на министра полиције Небојшу Стефановића и Дијану Хркаловић, која је у то време била алфа и омега МУП-а. Ухапшени су, у кривичном поступку је искључена јавност да се не би сазнало како се бране. А бранили су се тако што изнели страшне оптужбе на рачун МУП-а.

Александар Обрадовић је, каже Гајић, “човек изузетно чврстог карактера”:

Данас ми је рекао: Владо, када бих се вратио уназад, све бих исто урадио. То је порука власти да има наспрам себе човека кога не може да сломи и верујем да ће временом ићи на неко стишавање гужве у вези са овим поступком. Њему не може да се суди. У јавности се говорило како је он нешто признао. Не можете да признате нешто што није кривично дело.

Апсурдно је, оцењује Гајић, да је Александар Обрадовић указао да је фабрика претрпела штету, а да у кривичном поступку Крушик има статус оштећеног.

Имају и пуномоћнике у том предмету, адвокатску канцеларију Васиљевић, чији је оснивач Александар Ђорђевић, некадашњи шеф БИА, сада амбасадор у Сарајеву. Један бизаран крвични поступак.

На питање могу ли комерцијални уговори државног предузећа, што је фабрика наменске индустрије „Крушик“, да буду тајни, Гајић каже:

Наравно да не могу. Према Закону о службеним тајнама, у одредби 3, изричито стоји да ако је мотив скривање кривичног дела, злоупотребе службеног положаја или било каквог противправног деловања службеног лица, то не може да буде службена тајна. Документи који су службена тајна у одређеном предузећу, морају да буду означени. Имам информацију да су све озбиљније новчане трансакције у Крушику проглашене за службену тајну. С друге стране, радници су тамо на ивици да ступе у штрајк, јер им се не исплаћују плате. Према неким информацијама, једна од последњих испорука оружја из Крушика, која је ишла преко фирме оца министра полиције, купљена је на почек. Што значи да Крушик финансира свог посредника у продаји. На крају та роба уопште није плаћена. Узбуњивач је уклоњен из јавности да би се сакрило оно што се ради у том предузећу.

Како је могуће неко буде 20 дана у притвору, а да за то нико не зна и због чега претходни бранилац није изашао у јавност са информацијама да је Александар Обрадовић ухапшен?

И мене брине какво смо друштво постали. Обрадовић је ухапшен 18. септембра тако што су специјалци МУП- а са пет џипова упали у Крушик. Као да је Пабло Ескобар, одузели му опрему, одвели га у Београд, одузели му ствари, стрпали у затвор… Нико из Крушика, где има три хиљаде запослених, није абер пренео у Ваљеву. И до текста у НИН-у прошлог четвртка, нико није знао да је ухапшен. За бригу је да су грађани толико уплашени.

Ви сте и председник Правног савета Народне странке и, рекло би се, један од највећих заговорника бојкота избора на српској политичкој сцени. Зашто мислите да је важно бојкотовати локалне и парламентарне изборе на пролеће наредне године?

Народна странка је прва донела ту одлуку. Нисмо имали дилеме која одлука је исправна у том моменту. Све чланице Савеза за Србију донелу су исту одлуку. Одлука да се напусти парламент је, такође, веома важна. Одлука о бојкоту избора на пролеће наредне године скренула је пажњу и међународне јавности и власти у Србији. Опозиција, која учествује у овом дијалогу, нема никаквог значаја на српској политичкој сцени.

Мој лични став је да би Савез за Србију требало да одреди један датум ове јесени, до када ће да држи отворена врата другим политичким партијама да се прикључе овом фронту. Уколико се не одлуче на то, требало би затворити врата, оставити их напољу, па нека раде шта хоће и трпе последице својих лоших политичких одлука. Избори који се буду одржали без Савеза за Србију, неће имати легитимитет, без обзира колико људи изађе на изборе. Власт ће бити принуђена током те године да распише ванредне изборе.