Народна странка позвала је данас Владу Србије да „смањи неразумно велике субвенције“ страним компанијама и да та средства прерасподели и домаћим предузећима у истој мери и под истим условима као и страним инвеститорима.

„Почетком следеће године могућа су отпуштања великог броја радника, јер тада истиче забрана давања отказа предузећима која су узела државну помоћ од три минималне плате. Ако се то догоди, биће одговорна држава јер је водила погрешну економску политику. Реална је и опасност од затварања много малих и средњих предузећа због недостатка посла“, наводи се у саопштењу Одбора Народне странке за привреду и предузетништво.

Одбор је истакао да је нетачна тврдња министарке привреде Анђелке Атанасковић и председника Привредне коморе Србије Марка Чадежа да су домаћи и страни инвеститори имају иста права.

„Министарка Атанасковић тврди да српским привредницима значи да им порез буде смањен и за један одсто и да добију субвенције за машине или проширење посла, а држава истовремено страним инвеститорима даје огромне субвенције и то у условима тешке кризе изазване епидемијом вируса корона“, пише у саопштењу.  

Одбор Народне странке за привреду и предузетништво је навео пример јапанског произвођача пнеуматика „Тоyо тирес“, који је „у јеку корона кризе“ од државе Србије добио 41 милион евра и 64 хектара земље на поклон, вредне три милиона евра, што значи је по раднику добио 84.000 евра, пошто планира да запосли 523 људи.

„Кинески произвођач аутомобилских гума ’Линглонг тирес’ прошле године је од државе Србије добио 82,6 милиона евра народног новца, од којих 75 милиона у ’кешу’ и 95 хектара првокласног пољопривредног земљишта преведеног у грађевинско, вредног 7,6 милиона евра. Грађани Србије платили су ту субвенцију 69.000 евра по запосленом“, наводи се у саопштењу одбора.

Одбор је навео да страни инвеститори често запошљавају неквалификоване раднике за плате тек нешто веће од 200 евра, који су „приморани да раде без гарантованих права из радног односа уз непоштовање прописаног радног времена, док је синдикално удруживање, које је омогућено законом, врло често забрањено“.

„Већина страних инвеститора углавном увози робу као репроматеријал, мало га доради и после извезе, а држава на том послу, осим пореза и доприноса на поменуте мале зараде, нема никакав реални приход“, пише у саопштењу.

„У домаћим привредним предузећима ситуација је супротна, јер они својим уплатама пореза и осталих дажбина у буџет практично финансирају пословање субвенционисаних страних фирми, омогућавајући им на тај начин већу конкурентност на своју штету“, наводи се у саопштењу.