Које конкретне мере ћете предузети за побољшање животног стандарда грађана? Имате ли план за заустављање инфлације?
Повећање минималне цене рада је за Народну странку прворазредно економско али и етичко и социјално питање, јер њен тренутни износ угрожава основну егзистенцију великог броја запослених и њихових породица. Држава мора да их административно постепено повећава до износа просечне потрошачке корпе у средњем року од пет година. У том случају, држава би морала повећати и висину неопорезованог дела зараде и увести прогресивно опорезивање зарада. Тиме би трошкови послодаваца били исти, уз веће нето минималне зараде.
Ни држава не би била на губитку, јер би веће минималне зараде значиле већу тражњу, промет, привредну активност и већи апсолутни приход државе од ПДВ-а. Већи приходи у буџету би сасвим сигурно компензовали износ смањивања пореза на зараде. Додатно, смањивање ПДВ-а на основне животне намирнице би утицало на побољшање и заштиту стандарда грађана.
Народна странка последњих година упорно упозорава да узроци домаће инфлације нису тамо где их НБС и влада траже, па су и мере неодговарајуће, чак дају супротне ефекте. Генерално, сигуран лек у обарању инфлације је раст привреде који је већи од спољне инфлације. У Србији је то пре свега трошковна (раније и увозна) инфлација, а не инфлација изазвана растом тражње и притиском на цене.
Тражња и промет у малопродаји падају, али расту трошкови, последично и цене. Пре свега кроз цене енергената који су директни узрочници инфлације и цене капитала кроз повећање референтне стопе НБС.
Народна странка би урадила супротно од оног што је сада рађено. Уместо повећања акциза, Народна странка би их смањила, а неке и укинула, попут акцизе на струју и акцизе на гориво пољопривредницима. Акцизна политика владе је један од генератора инфлације. У цени горива и енергената више од 50 одсто учествује држава кроз акцизе, ПДВ и друге таксе, а мање од 50 одсто узимају дистрибутери и произвођачи.
Додатне мере које би се морале применити су утврђивање злоупотребе монополског положаја трговинских ланаца и утврђивање екстрапрофита, јер злоупотреба монопола погубно делује на тржиште и битно утиче на раст цена.
Како ћете сузбити корупцију? Да ли сте за увођење институције специјалног тужиоца за борбу против корупције?
Народна странка се залаже за увођење специјалног тужиоца за високу корупцију и ефикасан обрачун са криминалом државних функционера, јер висока корупција није могућа без учешћа или заштите државе, односно високих функционера у полицији и правосуђу. У програму Народне странке се предвиђа увођење специјалног тужиоца за високу корупцију и закона о лустрацији и утврђивању порекла имовине. Висока корупција долази од врха власти. Зато није решен случај рушења у Савамали, јер би истрага довела до самог врха власти. Зато је увођење специјалног тужиоца за високу корупцију питање опстанка правне државе.
Што се тиче корупције у трошењу јавног новца, Народна странка предвиђа оснивање Државног рачуноводственог суда (ДРС). Он би био део неког од постојећих судова, а садашња Државна ревизорска институција (ДРИ) би постала део новог суда, који би имао већа овлашћења од садашњег ДРИ. Идеја је да злоупотребе у трошењу јавног новца имају судски епилог по убрзаном поступку. Ревизорски сектор ДРС бу уочавао незаконитости у трошењу јавног новца и прослеђивао правном сектору на даље поступање.
Друга улога ДРС би била превентивног карактера и он би одобравао трошење јавног новца уз оцену законитости и целисходности његовог трошења, без обзира да ли је реч о тендерима или непосредним погодбама. Тај суд би давао и оцену неопходности и оправданости непосредних погодби.
Ваш став о пројекту Експо 2027, начину реализације (лекс специјалис), количини опредељеног новца- око милијарду евра током три године – и пресељењу Београдског сајма на подручје Сурчина?
Експо је за Народну странку пројекат за банкрот. У ситуацији у којој обавезе државе у 2024. години по основу камата и отплата главница износе 9,7 милијарди евра, додатних најмање милијарду евра за радове на изградњи изложбеног простора и смештаја учесника и посетилаца, Националног стадиона и пратеће инфраструктуре је чист финансијски промашај и бачен новац, опет преко леђа грађана Србије.
Предлогом буџета за 2024. годину, 67,8 милијарди динара је предвиђено за Експо 2027 и 49 милијарди динара за изградњу Националног стадиона, што је укупно око милијарду евра. Оправдано се сумња да је инвеститор ослобођен обавеза плаћања накнаде за уређивање грађевинског земљишта.
Све у свему, Потемкинова села у презадуженој Србији која значе суспендовање и стављање ван снаге Закона о јавним набавкама, али и појединих одредаба других прописа. Слично тамном вилајету Београд на води и градњи Моравског коридора. Против смо и експеримента пресељења Београдског сајма.
Имате ли конкретан план за побољшање услова образовања у Србији и смањење насиља у школама? Да ли уџебници у основним школама треба да буду бесплатни?
Спречавање насиља у школама захтева укључивање центара за социјални рад, здравства, полиције и породице као важне споне у решавању овог проблема.
Народна странка се залаже да сви ђаци у Србији добију бесплатне уџбенике и да држава активно преузме контролу над садржајем и продукцијом уџбеника, првенствено за идентитетске предмете, попут српског језика и књижевности и националне историје. Министарство просвете званично даје коначни суд о садржају свих уџбеника за основну и средњу школу, али се у стварности догађа да у читанкама за основну школу више нема песме „На Газиместану“ или песама Десанке Максимовић, а има садржаја страних савремених писаца. Народна странка нема ништа против таквих садржаја али није за уређивање уџбеника тако да страни аутори имају предност над домаћим, иако са неупоредиво мањим значајем од темеља српске књижевности.
Забрињавајућ је непримерен страни утицај на садржај уџбеника кроз невладине организације и стране издаваче. Држава се мора поставити на принципијелан начин према свим издавачима у складу са законима, укључујући и активне кораке у сузбијању неформалних утицаја страних издавача и невладиних организација.
Држава се све више задужује због финансирања мањка у државној каси. Како ћете смањити дуг претходне власти? Да ли компаније ЕПС и Телеком треба приватизовати?
Прво, дугови се враћају из нове вредности, односно из вишкова које створи привреда, и то је једини здрав и дугорочан начин да држава смањи јавни дуг. Друго, мора да се прекине са непотребним задуживањем у страној валути јер се тиме губи суверенитет и постаје талац кредитора, што у извесној мери држава то већ јесте. Пошто смо, међутим, тренутно презадужени, а доспевају и девизне обавезе државе, извор сервисирања тих обавеза државе су девизни приливи из иностранства. У почетку ће бити неопходно и рефинансирање дугова или замена из страних кредита до тренутка када ћемо на одржив начин, односно из вишкова, бити у стању да се сервисирамо јавни спољњи дуг.
Прави одговор на такозвани мањак у каси је повећање производње и дизање привреде из незавидне ситуације. То се може постићи само на два начина. Први је да приватни сектор уђе у инвестиције и тиме повећа раст и запослење, и за то је потребна помоћ банкарског сектора из Србије. То у Србији сада није случај, првенствено зато што је већина банака у страном власништву које води логика профита, а не интереси наше економије.
Други начин су државни подстицаји и финансирање пројеката и инвестиција од стратешког економског значаја за привреду. У ту сврху, потребно је претходно изменити Закон о НБС у делу који забрањује узимање кредита државе од НБС и куповину државних хартија од вредности.
Стратешке државне компаније се не приватизују, јер обављају делатности од јавног интереса. Не смеју се приватизовати ни функционални делови тих компанија. Изузетно, може се приватизовати део компанија али са контролним управљачким пакетом државе. Неопходно је законом ограничити продају стратешких система, попут ЕПС-а и Телекома, као и изменити начин управљања тако да се уместо партократског уведе меритократски систем.
Преузето са портала Н1.