За Дан ослобођења Зрењанина, 2. октобра, је најављен Устанак за опстанак, наставак протеста који би требало да покрену целу Србију. Ову турнеју су најављивали политичари и активисти, покушавајући да је франкенштајновски оживе, јер она је управо то, уколико погледамо београдски сценарио. 

Идеја чисте, еколошке и здраве Србије, додуше, и мора бити ослобођена догме и идеологије јер је ипак универзална вредност. Међутим оно чему се организатори нису надали су мале, ситне душе са великим сујетама! Тако су организатори ових протеста, корачајући хитро према новом Зрењанинском устанку, носећи са собом шаку екологије и џак политике, не слутећи, налетели на зид сујете. Зид сујете армиран личним интересима и самопромоцијом.

Поново су лични интереси прескочили опште добро. Локална грађанска организација је одлучила да не подржи зрењанински скуп у, вероватно оправданом, страху да ће гости довести више навијача него домаћи. У свом кокетирању са политиком скривеном иза грађанско-еколошког удружења, по ко зна који пут, свесно су одбацили и занемарили потребе Зрењанинаца. Очигледно је много важније присвајање протеста и лична промоција држећи микрофон на београдској бини него се бавити суштинским проблемима у сопственом граду.

Народна странка Зрењанин