Избори и изборни систем несумњиво представљају веома значајно питање сваке државе. Монтескје је изборне законе, тј. законе који установљавају право гласа назвао основим законима демократије.
Данас, у 21. веку, појам представничке демократије је незамислив без избора.
Након обнове вишепартизма у Србији 1990. године, до 2000. године, када је институционализован актуелни изборни систем, примењивала су се три изборна модела, двокружни већински, пропорционални са девет великих изборних јединица и пропорционални са 29 малих и изборних јединица средње величине.
Од 2000. године посланици Народне скупштине Републике Србије бирају се по пропорционалном изборном систему са једном изборном јединицом, Д'Онтовом формулом за расподелу мандата, за бираче, затвореним изборним листама.
Овакав изборни систем који се примењује у Србији показао се јако лошим, јер су временом народни представници (посланици и одборници), постали заступници страначких интереса и малобројног страначког руководства, а не представници грађана који их бирају.
Како би се вратила функција народних представника и они заиста били одраз народне воље и заступали интересе грађана, мора доћи до промене постојећег изборног система, а најбољи начин за то јесте да се уведе мешовити персонализовано пропорционални изборни систем који подразумева да се бирачима даје опција да на изборима дају глас појединачном кандидату у појединачној изборној јединици и/или глас за кандидатску листу.
Појединачни кандидат који освоји највећи или одговарајући број гласова у појединачној јединици се сматра непосредно изабраним; гласови за кандидатске листе, односно за појединачне кандидате из других странака се прикључују гласовима за друге кандидатске листе и на основу њих се кандидати бирају по "чистој" пропорционалној методи.
Овакав изборни систем допринео би бољој повезаности између бирача и кандидата, а грађани би знали ко су заиста њихови представници и ко заступа њихове интересе у представничком дому, па би тако изабрани представници били пажљивији према грађанима и њиховим интересима како би им бирачи поново указали поверење.
Никола Драговић
председник Извршног одбора Народне странке