Преузето са сајта "Данаса".
У години када ЈП Србијашуме обележава 30 година од оснивања, шуме у Србији никад мање нису припадале народу и Републици Србији, која је заиста и власник државних шума којима газдују Србијашуме.
Имајући у виду политичку комбинацију руководства менаџмента (СПС) и председника наџорног одбора (СНС), није ни чудо што је опште стање шума у Србији незадовољавајуће. Да је тако, званично је потврдила Државна ревизорска институција Републике Србије, у Извештају о сврсисходности пословања „Пошумљавање у Републици Србији“ (2021), где је јасно истакнуто да се у Србији не предузимају активности у довољној мери на подизању нових шума у циљу постизања оптималне шумовитости.
Степен шумовитости у Србији је 29,1 одсто, док би према постављеним циљевима у Просторном плану РС од 2010. до 2020. године, оптимална шумовитост требало да буде 41,4 одсто. Србија тако заостаје за земљама у региону, али и у Европи.
Према речима Горана Чабаркапе, вође тима ДРИ, „у Србији није донет Програм развоја шумарства, као ни планови развоја шумских области, којима би били утврђени правци развоја шума и шумарства на националном нивоу, односно нивоу шумских области“. Такође, извештај јасно указује да у Србији није у довољној мери успостављен ни ефикасан надзор у области шумарства.
Зашто је то тако и чије су шуме Србије? Зашто државу не занима шта се ради у шумарству?
На челу ЈП Србијашуме је Игор Брауновић, зет Ивице Дачића, неафиримисани глумац и приучени менаџер који предузећем руководи последње четири године у стању вршиоца дужности директора, захваљујући пријатељству и „братству“ са незваничним првим човеком природних ресурса Србије.
Шумарство у Србији има дугу традицију и важност посебно за рурална подручја али дневни утицај политичких прилика не препознаје потребе обичног народа. Довољне количине огрева за домаћинства, сакупљање и продаја шумских производа, запошљавање најбољих студената Шумарског факултета нису теме које су од превелике важности за пословодство Србијашума.
Зашто је то тако и чиме се заиста бавило руководство ЈП Србијашуме у последње четири године? Запошљавањем партијских колега и родбине. Уколико сте дипломирани инжењер шумарства, сигурно је да никада у 30 година постојања ЈП Србијашуме нисте видели конкурс за пријем у радни однос. Успешна кадровска политика је заснована на препорукама, родбинским везама, те даљом проценом одређених способности које поседујете.
Жељена локација запослења је свакако Генерална дирекција у Новом Београду, са просечном нето зарадом запослених од око 120.000 динара. Наиме, у последње четири године број запослених у Генералној дирекцији се повећао за више од 100 људи који се баве административним пословима предузећа у шумарству, те је сада око 300 запослених у Генералној дирекцији.
Шумска газдинства су приморана да годишње издвајају више од 500 милиона динара за финансирање запослених партијских кадрова, бивших генерала, бивших директора, браће и сестара, партијских другова. У последње четири године укупан број запослених у ЈП Србијашуме се повећао са око 2.900 на око 3.300.
Иако је по званично доступним подацима просечна зарада у том јавном предузећу у 2020. години износила 56.660 динара, питање је која је просечна зарада у шумским газдинствима, имајући у виду структуру запослених.
Наиме, по квалификационој структури у ЈП је запослено око 800 људи са високом стручном спремом. Колика је просечна зарада преосталих 2.500 људи? Са средњом стручном спремом у ЈП Србијашуме ради око 1.500 запослених, да ли је можда њихов просек зараде ближи званичном минималцу?
Можда сте некад пожелели да имате само ваше парче шуме или можда чак ловишта. Не бисте баш да платите по тржишној цени, ако може нека државна варијанта. Може, наравно, све за „брата“, уредићемо пар законских регулатива и организовати конкурс. И тако је ЈП Србијашуме преко ноћи остало без најбољих, до 2021. године, ловишта у државној својини која су преузели привредна друштва и разни д.о.о. Све је урађено у складу са законски организованим конкурсом за пријатеље, владаре из сенке, за оне који не питају за цену државног власништва ловног подручја, за оне којима треба површина и за слетање хеликоптером.
Иако је отпор тадашњег директора за ловство (дугогодишњи истакнути члан СПС) био велики, ни то није спречило в.д. директора Брауновића да „правичном расподелом“ препусти ловишта фирмама повезаним са некрунисаном владару државне шуме.
Остаје питање, брига и зебња да ће иста судбина задесити и шумска газдинства, те да ћемо попут осталих природних ресурса изгубити и шуму у државном власништву јер истом држава није била заинтересована да одговорно газдује.
ЈП Србијашуме је корисник Буџетског фонда за шуме Републике Србије, те годишње из буџета Републике за по закону дефинисане радове попут пошумљавања, заштите шума, изградње шумских путева, развојне активности и слично, буде обезбеђено између 600 и 900 милиона динара годишње.
За претходне четири године, од 2017. до 2020. године, из буџета Републике, на ЈП је пренето готово две милијарде динара. Увидом у пословање ЈП Србијашуме, 2018. године нето добит је била око 800 милиона динара, док је 2020. године нето добит износила око 400 милиона динара.
Кредитна задуженост ЈП Србијашуме на дан 31. 12. 2020. године износи милијарду динара! Где је профит ЈП поред оволике подршке државе и реално оствареног прихода од продаје трупаца? Годишња пракса је и задуживање кредитом за ликвидност како би се обезбедила редовна исплата зарада.
Да би ЈП за газдовање шумом успешно обављало поверени државни посао потребно је ангажовање шумарских инжењера. Нажалост руководства ЈП Србијашуме, дипломиране инжењере шумарства у Србији могуће је пронаћи само на Шумарском факултету Универзитета у Београду. С друге стране, свршени студенти Шумарског факултета морају потражити и друге послове у сектору шумарства, јер у ЈП Србијашумама за њих нема места. На снази је отворени сукоб између ЈП Србијашума и факултета и званично не постоји сарадња између њих.
Каква је будућност шумарства Србије? Чије су наше шуме? За кога школујемо кадрове са Шумарског факултета?
Александар Анђелковић
председник Одбора Народне странке за заштиту животне средине