преузето са Н1

Потпредседник Народне странке и драмски писац Синиша Ковачевић сматра да је срамота и рећи негде, у некој уређеној држави, да имамо Министарство за дијалог. Упитан да ли разговоре власти и опозиције може да поведе нови председник Скупштине, Ивица Дачић, каже да он може да отпева, само мало да промени репертоар. Опозиција мора, наглашава, да постави услове не само пред РТС, већ и пред ове остале телевизије с националном фреквенцијом. Говорио је и о смрти митрополита Амфилохија, изражавајући жаљење што посао, кад је у питању формирање власти, није отпословао до краја.

Коментаришући српски парламент и иступање посланика "Уједињене долине - СДА Санџака" Шаипа Камберија, каже да му се чини да би готово све што је посланик рекао и он то потписао. На питање колико нешто зависи од тога да ли је то рекао Камбери или неки Петровић, Ковачевић каже - наравно да зависи.

Нарочито кад сада имате једну униформисану Скупштину, такви говори ће бити просто глас вапијућег, каже Ковачевић, додајући да су унапред напамет научени говори, са идиличним реченицама о "нашем вођи" који је генијалан, који нас је извадио из каљуге блата, разврата, корупције, и обавезно да ту (у парламенту) оних који би за тепсију продали све - Ђиласа, Јеремића, Шолака...

Гост Н1 подећа да парламент треба да буде репрезентативни узорак једне нације и грађана ове државе, и каже - можете сами да закључите има ли неку врсту те репрезентативности.

Драмски писац, у свом маниру, наводи да се у српској Влади одмах поред Министарства за дијалог налази и "министарство за дисање и за ходање уназад", а да је одмах с леве стране и министарство за монолог.

Коментаришући министарство за дијалог, каже да је то срамота и рећи. "Срамота је - ако одете напоље у неке демократске и уређеније системе и да кажете ми имамо Министарство за дијалог! Министарка је Гордана Чомић, а државни секретари су преживели чланови Монте Пајтона, којешта. И ко ће учествовати у дијалогу са госпођом Горданом Чомић? Ваљда да бисте водили неки дијалог морате да имате легитимитет, дигнитет, уважавање ваших саговорника. Ко ће сести насупрот ње - њени дојучерашњи партијски пријатељи, другови? Не разумем".

На питање да ли нови председник парламента Ивица Дачић може да поведе тај дијалог, Ковачевић каже - он може да отпева дијалог.

"Било би одлично решење. Само да му мало променимо репертоар, да више не буде "Миљацка", сад може да буде мало "Романија", сада је та песма модерна, колико чујем", каже.

Услови не само РТС-у

Коваћевић ће учествовати у трибини "ослобађање РТС". Каже да је то битна тема али да је "не модерира и не води Министарство за дијалог". "Треба рећи о каквој реформи телевизије говоримо - да ли говоримо о реформи "ан женерал" или говоримо само о реформи поетичких и политичких начела информативног програма. Ја не видим разлог да се у исто време не разговара у промени модела понашања и медијског мишљења осталих телевизија са националном фреквенцијом", каже гост Н1.

Знате шта је национална фреквенција - то је дедина кућа коју сте ви наследили и изнамили неком човеком, то је и даље ваша кућа, а то што он вама за вашу кућу плаћа кирију, не даје му за право да прави јавну кућу, истиче.

Опозиција мора, наглашава Ковачевић, поставити услове не само пред РТС него и пред ове остале.

Амфилохије и формирање власти у Црној Гори: "Жал што тај посао није отпослио до краја"

Коментаришући вест о смрти митрополита Амфилохија, каже да се ради о једном или једном од двојице најутицајнијих јереја.

Њега смрт ће умногоме зауставити један процес који је он иницирао - а то је формирање власти у Црној Гори и одступ и одвајање пређашњег режима, каже Ковачевић. "Мала жал, са моје стране, што тај посао није отпослио до краја", наводи гост Новог дана и додаје - ваљда тај процес који је започео, неће бити реверзибилан и повратан.
Коментаришући писање у медијима да нико према Амфилохију није био равнодушан - "или су се у њега клели или су га клели", Ковачевић каже да је баш тако.

Стицањем околности, био сам у Црној Гори и у време литија и та количина адреналина која је постојала на почетку, та спремност на жртву, саможртву и употребу ватре, мислим да је то покојни митрополит усмерио у другом правцу и да се највише захваљујући њему у Црној Гори није запуцало, рекао је и додао да је и то разлог што је заслужио поштовање. "Он је то смирио и довео до тога да тамо не плане и не букне", каже, додајући да би и један шамар могао да доведе до незапамћене лавине.

Иза њега је остало чињење које је производила његова јасно вођена мисао, да ли вам се она свиђа или не, али и за њега је остао облак прашине и нешто по чему ћемо га се сећати, остале су обновљене богомоље и тај ригидни закон о вероисповести који, надам се, никад неће бити проглашен у парламенту - то је његова заслуга, каже Ковачевић.

Осврћући се на Амфилохијев говор на сахрани некадашњег премијера Зорана Ђинђића, а на подсећање да је и сам Амфилохије годинама касније да стоји иза својих речи, да је говорио онако како му је савест говорила, Ковачевић каже да је питање зашто је говорио. Његово чињење је било изложено суду јавности, просто је то требало оставити неком другом, неком јереју који је о Ђинђићу имао далеко повољније мишљење о његовом политичком чинодејству, додаје.

На констатацију да је митрополит имао и политички значај, а да му је замерано стајање на челу литија и политичко иступање, изношење политичких ставова, позивање на изборе, Ковачевић каже да не види разлог да му се за то замера, питајући: "Где је место пастиру него на челу колоне, ако се ради о литијама у којој је судбина једне цркве и митрополије доведена у питање".

Ковачевић пита и зашто не би српски владика имао право да износи јавно политичке ставове. То су реликвији старих времена - кад је Удба контролисала цркве, навео је.

Коментаришући формирање Владе Црне Горе, каже да је однос и супротстављање Ђукановићу био кохезивни фактор дојучерашње опозиције и да ће се видети да ли ће успети да пронађу довољно снаге да се подигну до те интелектуалне висине која подразумева свест о властитој посебности и одговорсности. Опет, тешко је сложити једну национално опредељењу, дефинисану групу странака и, с друге стране, једну крајње анационалну, која је дефинисала свој став према другим вредностима, навео је.

"Они имају бисер, смарагд земљу, њима је Бог дао све и било би штета да се та земља не уреди на начин на који она може да буде сређена, уређена. Нигде немате на свету на сат времена алпске снегове и медитеранском море и било би добро да ту лепу државу среде на прави начин, да она буде пре свега слободна и пре свега демократска", нагласио је саговорник Н1.

Како је додао - ми у емотивном, културолошком, цивилизацијском смислу нећемо имати ближу државу.

О Лордану Зафрановићу и "Деци Козаре"

Говорећи о филму "Деца Козаре", каже да је Лордан Зафрановић један од највећих југословенских редитеља, уз Емира Кустурицу, и да не види ниједан разлог да, као Хрват и истовремено грађанин света, не буде и српски редитељ, и да заслужује да обради једну такву тему.

Нарочито ако узмете у обзир његове раније радове, који су се бавили том тематиком, то је нешто што бих ја апсолутно подржао, додао је.