Објављено на порталу "Подринске"

 

Повереник за омладину Градског одбора Народне странке Шабац, дипломирани историчар Петар Марковић, сматра да квалитетан политички програм организацију коју представља разликује од других, а међу главним ставкама издваја бескомпромисну борбу за социјалну правду, радничка права, заштиту националних интереса, достојанство народа и државе, побољшање услова у здравству и пољопривреди, очување традиције, јачање културе и образовања, враћање плурализма мишљења у медије, подршку младима и стварање услова за функционалну децентрализацију у Србији. Пет месеци сваке недеље на улицама града учествује у протестима под слоганом „Један од пет милиона“, а низом акција у протеклих годину и по дана са осталим активистима указује на горуће проблеме у различитим сегментима друштва.

-Мој први политички ангажман је управо чланство у Народној странци, у чијем сам програму препознао своје ставове и уверења. Имао сам потребу да се ангажујем, јер нисам могао да ћутке посматрам на који начин актуелна државна политика доводи до пропадања у свим сферама друштва: највише здравству, школству, судству, спољној политици. Као део Удружења грађана „Церски марш“, годинама сам учествовао у организацији те манифестације, која чува традицију и негује културу сећања на важан догађај у нашој историји, а познанства која сам ту стекао била су мотив више да кроз политички ангажман покушам да будем део промене која нам је као друштву потребна- каже Марковић за „Подринске“.

ДА ВРАТИМО СЛОБОДУ МИШЉЕЊА У ЈАВНИ ПРОСТОР

- У организацију протеста укључени су млади, међу којима су омладинци из других странака, али и они који нису у политичким организацијама, окупљени у Савезу младих Шабац. Идеја је да, осим што из недеље у недељу организујемо окупљања против републичке власти, промовишемо и афирмишемо младе, успешне људе, активности и дешавања у нашем граду, што и чинимо путем налога на друштвеним мрежама. Да све то опет не бисмо свели на вритуелни свет, планирамо да организујемо акције којима ћемо мотивисати младе људе да се заједно изборимо за боље друштво. Ако већ желимо промене, кренимо од нас самих, покажимо својим личним примером да можемо да створимо друштво на темељима нормалности, које ће да промовише вредности потпуно супротне од оних које су нам наметнуте вољом људи које ми нисмо бирали, да вратимо слободу мишљења и пристојност у јавни простор.

Колико као народ посвећујемо пажњу својој историји и да ли смо нешто из ње научили?

- Српски народ не води много рачуна о томе, а кажу да је народ који заборавља своју историју осуђен на то да му се она понавља. Ако погледамо 20. век, поновила нам се неколико пута, само у различитим околностима. Стање је мање- више исто као деведесетих и људи протестују из сличних разлога: диктатура, сиромаштво, незапосленост. Једина разлика је што немамо санкције за разлику од тог времена. Мислим да су ти протести били много успешнији, јер је народ тада више него сада веровао у крајњи циљ. Ипак, не смемо заборавити да су требале године да се свргне Милошевић. Подсетићу да смо и за ових пет месеци, колико протестујемо, урадили много - смена председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића, као и Милутина Јеличића Јутке у Брусу, недавна хапшења у Пожеги, све су то сигнали да имамо резултате. Наравно, потребно је још много тога урадити.

Зашто млади да дођу на протесте?

- Углавном млади данас размишљају о томе да, ко год да дође, сви ће бити исти, ништа се неће променити. Позивам их да заједно пробамо да променимо Србију. Мој мотив да се ангажујем су проблеми присутни у готово свим сегментима друштва, који доводе до тога да све полако, али сигурно пропада, као и неслагање са политиком актуелне власти. Не слажем се с тим што се сервира грађанима, противник сам ријалити програма и сличних формата, садржаја који се евидентно приказују под покровитељством власти, против сам изградње мини хидроелектрана, сече дрвећа у градовима, гондоле, свих тих најблаже речено нелогичних пројеката. Једноставно нисам могао да то посматрам са стране, јер ми истински смета. И ја сам тренутно незапослен и не видим неку перспективу у ближој будућности за запослење, а актуелна власт сноси одговорност за све већу незапосленост младих.

Колико су млади у Србији спремни да се политички ангажују?

- Млади у Србији имају великих проблема, а први је незапосленост, што самим тим утиче на касно заснивање професионалне каријере и породице. Из тог разочарења Србију напусти чак 107 људи дневно. Подлежу апатији, неретко и болестима зависности, јер не виде излаз из ситуације у које су доведени политиком актуелног државног руководства. Велики је утицај и друштвених мрежа, заробљени су у свету виртуелних пријатељстава, проводе много времена за рачунаром и мобилним телефонима, и парадоксално, све су усамљенији, нема више дружења и пријатељстава као некад. Када то сагледамо, последње о чему размишљају је чланство у опозиционој странци, јер сматрају да ће им бити исто ко год је на власти. Ми се трудимо да их бројним активностима привучемо, јер верујемо да је пасивност тиха подршка свему негативном што нам се дешава. Имали смо бројне активности у протеклом периоду, као што је прикупљање потписа против чланства Косова у Уједињеним нацијама „Један потпис мења све“, као и указивање на горуће проблеме у аграру, политици, привреди и друштву (цена горива, проблем Косова, популациона политика). Имамо добру сарадњу са колегама из Новог Сада и на неколико скупова до сада смо имали прилику да разменимо искуства, знања и идеје.

Многи су огорчени на позицију, али не желе ни да виде поједине представнике опозиције поново на власти?

- Идеја је да се на слободним и поштеним изборима формира заједничка листа, где би, поред страначких кандидата, били и представници синдиката, струковних и грађанских удружења, студената, професора, академика и јавних личности. Крајњи циљ је формирање Владе стручњака орочене на годину дана, састављене од одговорних и стручних људи на челу са нестраначким премијером, где неће бити актуелних лидера опозиције. То ми видимо као основни предуслов за повратак демократије и владавине права у Србију и зато верујем да млади треба да се укључе, поготово сви они који су свесни, а верујем да је таквих много, да ова власт и режим не личе ни на шта што има везе са правном државом. Представници старе гарнитуре политичара вољни су да се ставе на располагање експертској влади, али не и да без подршке народа буду на власти. Након тих годину дана, указано поверење ставља се на проверу од стране народа и то је битна разлика. Споразум са народом је дељен  на улицама, много људи га је потписало и верујем да су ту идеју ширили даље.

КУЛТУРА СЕЋАЊА

- Мислим да не негујемо довољно културу сећања и не обраћамо много пажњу на прошлост, а не бисмо смели да заборавимо те људе који су се борили и дали животе да би наша земља данас опстала и уопште постојала. Манифестација „Церски марш“ на неки начин покушава да се одужи тим људима и води рачуна о томе да се они не забораве. Држава се њима није одужила ни после Првог светског рата. Знамо како су прошли ратни инвалиди, деца која су остала без родитеља и низ других примера. Мислим да не радимо на томе довољно још увек, али има неких назнака да ће ствари да се побољшају и побољшавају се. Снимају се документарни филмови који се касније емитују на телевизијама, док обележја на тим местима немамо у мери у којој би требало да их имамо. Колона ће се у једном тренутку током „Церског марша“ зауставити на јевремовачком брду где је рањен Петар Бојовић, коме је ове године посвећена манифестација, али ни тамо не постоји неко видно обележје које подсећа на тај догађај.

Прошле недеље је промењен формат протеста. Каква је њихова будућност?

- Много је урађено захваљујући протестима и режим Александра Вучића је прилично уздрман. Поменуо сам случај у Гроцкој, као и недавна хапшења њихових функционера у Пожеги, што значи да протести не би смели ни у ком случају да престану. Небитан је њихов концепт, битно је само да наставе да се  одржавају, како би народ схватио да се та борба и даље води. Ништа преко ноћи не може да се уради. Дошли смо до тренутка када је присутно мало засићење, јер људи сматрају да се не догађа оно што су очекивали, па одустају. Зато смо се одлучили на промену формата, формиране су „слободне зоне“ по градовима, имамо стална дежурства у Београду. Незахвално је предвиђати даљи ток протеста. Волео бих да власт испуни све захтеве које смо поставили, али пошто је то мало вероватно, подељена су мишљења о томе шта даље. Док неки сматрају да је потребна радикализовати протесте, блокирати путеве и слично, ја сам против тога. Сматрам да борбу треба наставити другим средствима, али свакако ненасилним путем - освајањем медијског простора и ширењем идеје о „слободним зонама“. Медији у Србији нису слободни и јасно је да је свих пет телевизија са националном фреквенцијом под контролом СНС-а. Александар Вучић је само у току прошле године на РТС- у био чак 181 сат. Ипак, протести су својим трајањем дошли до нивоа да не могу више да нас игноришу и настављамо борбу за медијски простор, како бисмо допрли до што већег броја људи. Лично се не осећам угрожено због политичког деловања, што је привилегија живота у граду где Српска напредна странка није на власти. Управо зато треба да искористимо тај простор и да полако кренемо у освајање промена које су нам као друштву потребне.

Интервју приредила новинарка "Подринских" Драгана Димитријевић

Фото: "Подринске"