Преузето са портала Директно.
Здравко Понош један је од ретких официра који има богату војничку каријеру и политичко искуство. Обављао је највише војне дужности, започевши процес трансформације Војске Србије. Био је шеф кабинета председника 67. заседања Генералне скупштине УН, а пре тога помоћник министра спољних послова. Са генералом Поношем разговарали смо о стању у Војсци, актуелним проблемима и односу власти према овој најзначајнијој институцији.
Како бисте оценили тренутно стање у Војсци Србије након доласка Небојше Стефановића на чело Министарства одбране?
Не видим да СНС персонална вртешка може донети неку позитивну промену у министарствима. Уосталом, министри ове, као и претходних СНС влада су само чувари плаже ван сезоне. Кључне одлуке се доносе на Андрићевом венцу. Проћи ће само неко време да нова екипа похвата конце и почне да се бави са оним због чега су иначе правили каријеру у СНС. Након размене играчака између Стефановића и Вулина, Вулин ће, након почетног згражавања над ситуацијом коју је затекао у МУП, открити да и тамо могу да се организују церемоније и разне игре с пуцањем, да и тамо може да се слика у разнобојним униформама. Стефановић ће бити у прилици да из још ближе перспективе сагледа како стоји ствар са ценама мина у Крушику и у Јемену. А професионалци и у војсци и у полицији ће наставити да се црвене због онога у шта се претворене институције у којима су оставили младост и здравље, нерадо ће причати где раде, они старији нестрпљиво чекајући пензију, а млађи и самоуверенији тражећи посао у Немачкој или бар у цивилном, приватном сектору.
Како коментаришете све учесталије куповине оружја од стране државе? Да ли их сматрате оправданим?
Има више проблема у том тренду олаког пазарењу по свету. Први проблем је што често те куповине нису произишле из планских и програмских војних докумената који треба да буду одраз реалних тактичких потреба војске, стручне анализе како те потребе могу да се задовоље, оцене онога шта се може наћи на тржишту, по којим ценама, роковима, условима… Уместо тога, купује се нетранспарентно, сходно тренутном интересима политичке врхушке које углавном немају пуно везе са националним интересима, квалитетом, ценом… А неретко су и покушај да се неком куповином испегла неки спољнополитички гаф. Други проблем је што је стање људских ресурса у војсци такво да нема могућности да се опслужује ни постојеће наоружање и опрема. Нема довољно људи, а и оно што има није довољно обучено. Без квалитетног и обученог људства и најбоља техника постаје само обична скупо плаћена гвожђурија.
Да ли мислите да се Војска Србије ставила у службу режима Александра Вучића?
Нема дилеме да је Вучић ставио Војску Србије у страначку и личну функцију. Институцију од изузетног националног интереса која ужива огромно поверење грађана претворио је у пропагандни инструмент. Сликање са Војском редовно се користи за одвраћање пажње од поразних резултата ове власти. То се пођеднако односи на катастрофалне резултате у борби са инфекцијом, неотварање ниједног ЕУ поглавља ове године, суноврат економије, депопулацију, очајне односе у региону чему је ова власт поприлично кумовала... Војска се користи као покривалица која треба да да на уверљивости и озбиљности онога што Вучић обећава или кад правда неки неуспех. Забрињавајући је ниво коришћења Војске као машине којом се преусмерава огроман део војног буџета у џепове партијски приватизованог војноиндустријског и трговачког комплекса. Посебан проблем је злоупотреба безбедносних служби, укључујући и војне, у мутним радњама као што су Јовањица, инструментализација екстремних навијачких група, "безбедносно интересантан“ однос са криминалним клановима, наџор на опозиционим политичарима и новинарима...
Да ли је војној индустрији нанета штета афером "Крушик", тј. продајом оружја и Јерменији и Азербејџану? Какве све последице то може изазвати?
Већа штета је нанета спољнополитичким интересима Србије. Највећа штета "Крушику" је направљена бруталном пљачком о којој сведочи узбуњивач, господин Обрадовић. Осим пљачке и недомаћинског пословања, дугорочне последице оставиће и очајна некомпетентност СНС кадрова у војној индустрији. Вођење комуналних послова у општини Земун и вођење бизниса са наоружањем има само једну сличност - може да се некажњено краде кад је и док је СНС на власти. За све остало уче се неке различите школе, професионалне и животне.
Да ли Србија треба да остане војно неутрална земља? Како видите будуће безбедносне изазове у том контексту?
Војна неутралност Србије је последица низа догађаја започетих одлуком утицајних чланица НАТО савеза да Милошевића, са којим су претходно склапали дил у Босни, склањају рушењем мостова, бомбардовањем возова и трафо станица по Србији. А цену заједничких брљотина наплате отимањем Косова и то не од Милошевића, него годинама касније од демократске власти у Србији. Превише ружних ствари да би једна генерација могла да их прогута. Природа безбедносних изазова са којима се суочава и Србија и регион је таква да они не познају границе. Сарађивати се мора са свима онима са којима је то сврсисходно и на начин да решавањем једног питања не сужавамо маневарски простор за решавање неког другог једнако или више важног. Али није време да зовемо на славу некога ко нам је недавно палио кућу. Свака генерација има право и имаће могућност да преиспитује ствари у своје време - закључује Понош за Директно.рс.