Његовој светости патријарху српском Порфирију јуче је ускраћен боравак, односно улазак на територију Косова и Метохије, од стране косовске полиције.

Патријарх Порфирије је на тај начин постао само још једна у низу жртава прогона и полицијских наређења Аљбина Куртија.

И док су Срби на Косову и Метохији на барикадама, чувајући своје животе, своја огњишта и своја права, без могућности на слободу кретања, у исто време се и црквеним великодостојницима забрањује улазак на Косово и Метохију.

Патријарх српски Порфирије је то изрекао као велико жаљење, јер су врата на „дому“ његовом закључана.

Време постављања барикада на северу Косова и време у којем патријарх српски Порфирије покушава да уђе на Косово и Метохију се подудара и са великим бројем црквених празника.

То Србима на северу Косова представља још једно узнемирење, јер не могу на миру да прославе крсне славе и долазеће празнике на начин на који су то чинили вековима.

Манипулисати том врстом осећања са српским народом, који је можда и највећи губитник на Балкану у 20. и 21. веку је свакако за осуду.

Не дозволити му да се верски искаже, а да притом ти чинови вере у себи немају ниједну лошу ствар по сународнике других вера, јесте просто невероватно за Европу као верску и културолошку целину.

Патријарха молимо да у овим тренуцима немира и хаоса покуша да нађе снаге и мудрости и да не дозволи да се исполитизује, као највећа верска личност Српске православне цркве.

Срби морају наставити да живе и после барикада и после Аљбина Куртија и после владавине Александра Вучића.

Ратни фатализам није нешто што би требало да захвати све сфере живота, па ни верски живот.

Жарко Ристић
председник Покрајинског одбора Народне странке