Народна странка

Јеремић за Политику: Проглас о српском питању у 21. веку – предлог за постизање националног јединства

Јеремић за Политику: Проглас о српском питању у 21. веку – предлог за постизање националног јединства

Једна изборна колона деснице је могућа, јер је свима јасно да би таква коалиција имала далеко највећи изборни потенцијал, и то на дуже стазе, док би све друго било изузетно тешко објаснити бирачима, каже у интервјуу за „Политику” председник Народне странке Вук Јеремић, дан уочи изборне скупштине ове политичке партије.

Децембарски избори нису надметање за страначке ресурсе или шанса за напредовање у каријери у опозицији или власти, већ последња прилика да се заустави срљање ка непоправљивој штети за државне и националне интересе, поготово када је реч о Косову и Метохији. Ако су у прошлости постојале извесне недоумице на том делу политичког спектра, то објективно више није случај, сматра Јеремић.

Залажете се за напуштање европског плана за Космет. Шта конкретно нудите као алтернативу?

Прво и најважније је да по питању очувања територијалне целовитости у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 Савета безбедности УН постигнемо што је шире могуће јединство, и да га институционализујемо обавезујућим одлукама Народне скупштине. Један од најважнијих елемената те одлуке мора бити да је чланство такозваног „Косова“ у УН за Србију неприхватљиво, о чему писаним путем треба обавестити сталне чланице СБ УН, пре свега оне које су нас до сада подржавале по овом питању, дакле Русију и Кину. С обзиром на то да албанска страна није испунила ниједну обавезу из споразума постигнутих од 2013. године до данас и да смо дошли у ситуацију да је српски народ на Косову и Метохији најугроженија етничка група у Европи западно од украјинског фронта, неопходно је приступити поновном успостављању институција Србије на територији покрајине који су расформиране „Бриселским” и каснијим споразумима. За почетак то је цивилна заштита, затим органи правосуђа, и на крају полиција. Све је то потребно испратити агилнијим и боље осмишљеним дипломатским ангажовањем, у смислу обезбеђивања снажније подршке у делу света који има разумевања за нашу позицију, али и код оних који су јој супротстављени, у циљу ублажавања њиховог неизбежног иницијалног негодовања. Неопходно је сачувати мир и заштитити наш народ и светиње на Косову и Метохији. То је могуће само уколико смо разборити и јединствени.

Којим изборним резултатима бисте били задовољни на децембарским изборима?

Једини задовољавајући резултат је онај који би за своју последицу имао одбацивање „француско-немачког” плана за независност Косова и Метохије, недвосмислену обуставу свих радњи у вези са експлоатацијом литијума, измештање из квазиколонијалног статуса који нам се намеће, као и ослобађање од култа једноумља у јавном простору и управљању државом.

Који су изборни адути Народне странке?

Доследност и истрајност у заступању вредности које су пре шест година инспирисале оснивање Народне странке, као демократске породице умереног десног центра, моста између два традиционално доминантна пола српске политике - грађанског и националног. Нисам сигуран да у Србији има много странака које би из искушења којима смо ми били изложени могле да изађу подигнуте главе, с несмањеном енергијом да се боримо за напредак и достојанство народа и државе. Сутра ћемо, на Скупштини Народне странке, да представимо „Проглас о српском питању у 21. веку”, као наш предлог за окупљање око државне политике по којим главним начелима Србија треба да се у дужем периоду постојано управља како би се сврстала у ред развијених европских држава. Посебну пажњу смо посветили предлозима у вези са државним уређењем, успостављањем демократије и владавине права, спољном и безбедносном политиком, просветом и културом, националном економијом и демографијом. Највећи ресурс Народне странке су наши људи - доказани у својим професијама, речити, способни и часни.

Колико рат у Израелу и Украјини усложњава геополитичку ситуацију у свету? У ком правцу би требало да иде Србија?

Савременици смо дубоке геополитичке рецесије, којој се не назире крај. Двадесет први век неће бити мање изазован него претходни, и не треба узимати здраво за готово да ће у њему сви успети да сачувају континуитет независне државе. Имамо генерацијску одговорност да упркос свим политичким разликама постигнемо консензус о егзистенцијалним државним и националним питањима. У супротном, завршићемо на сметлишту историје, где нас неће разврставати на оне које су својевремено били власт или опозиција. Србија мора да избегава опредељивање у односу на сукобе и ривалитете великих сила. Кључно је задржати војну неутралност, као и уздржаност према било којим војним интервенцијама или санкцијама, осим оних које су одобрене у Савету безбедности УН. Када је реч о Европи, Србија треба да затражи раздвајање политичких и економских интеграција, са циљем да што пре постигне стандарде развијених европских држава и постане део Европског економског простора (ЕЕП). Чланство у ЕУ је објективно недостижно у догледној будућности, имајући у виду недостатак политичке воље за даље ширење ЕУ, као и условљавање неких њених чланица у вези са Косовом и Метохијом, које је за Србију потпуно неприхватљиво.

Како бисте унапредили односе Србије са БиХ, Црном Гором и Хрватском?

За Народну странку српски народ је један и недељив где год живео, а Србија је његова матица. Да би матица имала снагу да заштити интересе народа, потребни су нам мир и партнерски односи са суседима, пре свега са нама најближим Црном Гором, БиХ и Северном Македонијом. Тим државама би требало понудити сарадњу по моделу „Балканског Бенелукса”, савеза успостављеног између Белгије, Холандије и Луксембурга када су идеје о ширем европском удруживању биле тек у повоју. Наша судбина је везана и то не само у контексту наших односа са Европом, волели ми то или не. Односе са Хрватском бих посматрао одвојено, пре свега с обзиром на то да је пуноправна чланица ЕУ, али и на бреме које проистиче из наше историјске одговорности да као народ негујемо културу сећања на геноцид у НДХ и етничко чишћење у „Олуји”. Потребно нам је узајамно поштовање, као предуслов за помирење, без тога неће бити ни стабилности, нити напретка.

 

Интервју приредио Дејан Спаловић