Зашто Србији прети нестанак уколико прихвати француско-немачки план за признање независности Косова? Како треба редефинисати сарадњу Србије и Европске уније? Зашто Србија мора да забрани ископавање литијума и како да се супротстави Рио Тинту, који је моћнији од многих држава света? Зашто Србија треба да буде политички и војно неутрална, да ниједној земљи, укључујући и Русији, не уводи санкције и не сврстава се на било коју страну у актуелним и будућим сукобима светских сила? Како треба спровести реформу правосуђа? Одговоре на та и друга питања, у ексклузивном интервјуу за Магазин Таблоид, даје Вук Јеремић, председник Народне странке.
Народна странка је дефинисала десет основних програмских циљева из области правде, националних интереса и достојанства. Формулисање и спровођење нове и савремене развојне политике, борба за социјалну правду, радничка права, боље здравство и заштита грађанских слобода као предуслов имају успостављање владавине права и обнављање демократских институција. Брига за националне интересе огледа се кроз неговање најбољих вредности наше традиције и културе, одговорно управљање националним ресурсима и стварање безбедне државе за све њене грађане. Промена политичког система требало би да омогући повратак слободе медија, мишљења и пристојности у јавни простор, као и јачање улоге културе и образовања. Осим тога, неопходан је одлучни отклон и примена санкција према појединцима који су злоупотребили јавне функције и државне ресурсе.
Ти циљеви, који у оваквој српској стварности изгледају као списак друштвено-политичких утопија, додатно су угрожени проблемима које генерише власт Српске напредне странке под притисцима Запада. Народна странка на те проблеме указује кроз актуелну предизборну кампању у којој истиче три "не". "Не" - француско-немачком плану за признање независности лажне албанске државе Косово. "Не" - експлоатацији литијума у Србији, и "не" политичком и војном сврставању.
Вук Јеремић, председник Народне странке, у интервјуу за Магазин Таблоид упозорава на проблеме с којима се суочавају држава и народ и нуди конкретна решења.
Зашто сматрате да опстанак Србије зависи од одбацивања тзв. француско-немачког плана о коначном решењу косовског питања?
И Ако је неко до јуче имао дилеме да ли француско-немачки план значи признање независности Косова, више нема места таквим сумњама. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен је у сред Београда рекла да је то план за признање независности Косова, који Србија мора да прихвати ако жели да настави пут ка чланству у Европској унији. Спровођење у дело тог плана - а сад не говоримо о некој далекој будућности, него о недељама - угрожава опстанак наше државе. Народна странка сматра да француско-немачки план није прихватљив. Ови избори су последња прилика да Србија промени политички курс, пошто актуелна власт ради на примени тог плана.
Зар по Србију не би било опасно и да одбије француско-немачки план?
Одбацивање тог плана не може да остане на нивоу политичких парола и добрих жеља, то захтева изузетно озбиљно дипломатско деловање, којим бисмо избегли јако лоше, можда и фаталне последице. Кад се држава определи за такве одлуке, које се не допадају Западу, потребно је да их спроводе компетентни људи који имају дипломатско искуство. У нашој новијој историји имамо примере који су нас научили шта значи ударац западног чекића. Да нам се то не би поновило, не треба предузимати никакве радикалне потезе. Француско-немачки план не треба одбацити тако што ћемо протерати западне амбасадоре, затворити њихове амбасаде и прекинути дипломатске односе. Напротив, пред европске партнере треба изаћи са озбиљним преговарачким документом и захтевом за ревизију Споразума о стабилизацију и придруживању, који су Србија и Европска унија потписале 2008. године.
Зар је то довољно?
Европски комесари сматрају да им је реализација француско-немачког плана на дохват руке, да ће он бити спроведен у дело ако би Србија после избора остала на истом политичком курсу. Не би им се допало да сада на власт у Србији дође нека нова политичка гарнитура, која би им јасно рекла да, с обзиром да од нас траже неприхватљиво, у новим околностима треба да видимо како да наставимо сарадњу. Најмоћнији чиниоци у Европској унији - председница Европске комисије, као и шефови држава и влада три најјаче европске земље: Француске, Немачке и Италије - јасно су нам ставили до знања да, уколико не прихватимо план о независности Косова нема ништа од наставка нашег пута у чланство у ЕУ, онако како је до сада било. С обзиром да тај услов не смемо да прихватимо, потребно им је понудити друго конкретно решење како бисмо наставили да сарађујемо.
Какво решење?
Европским партнерима треба понудити да, уместо пута ка учлањењу у Европску унију, прихвате сарадњу са Србијом у европском економском простору.
Шта је то?
Европски економски простор чине све земље Европске уније, али и неке европске земље које нису чланице ЕУ, као што су Швајцарска и Норвешка. Велика Британија није формално део европског економског простора, али то јесте у функционалном смислу. И европски комесар Оливер Верхељи недавно је истакао да ЕУ земљама Западног Балкана нуди придруживање пре приступања, а то је управо улазак у европски економски простор.
У чему је разлика између учлањења у ЕУ и ЕЕП?
Постоји велика разлика. Европске државе, које нису чланице ЕУ, али налазе се у европском економском простору, немају обавезу да следе јединствену спољну и безбедносну политику ЕУ. Иначе, и за укључење у европски економски простор потребно је да се спроведу унутрашње реформе, које су неопходне и у процесу прикључивања Европској унији. Дакле, ако бисмо кренули тим путем, не бисмо прекинули сарадњу са Европском унијом. Циљ је исти. Србија се налази у Европи, огроман део наше спољне трговине везан је за европски економски простор, зато желимо нормалне економске односе са свим европским државама. Уместо неких радикалних заокрета, који би могли да доведу до тешких политичких последица после одбијања француско-немачког плана, партнерима из Европе треба отворено рећи да нисмо спремни да платимо цену коју су нам испоставили, а то је да признамо независност Косова. Уместо да сви, и ЕУ и Србија, наставе да глуме да и даље идемо ка чланству у ЕУ, иако знамо да од тога нема ништа, боље је да сарадњу усмеримо ка ономе што је изводљиво политички, пословно и на сваки други начин.
Да ли би то било прихватљиво за ЕУ?
У Бриселу се нико не би обрадовао том заокрету. У почетку би, верујем, било притисака, које бисмо морали да истрпимо. Ипак, имамо заједнички интерес, и Србија и ЕУ, да не дође до кидања политичких и економских веза. Нама је стало да не кршимо односе са ЕУ, али и њима је стало да одрже нормалне односе не само са Србијом, него и са осталим земљама Западног Балкана, које су, такође, много ближе европском економском простору него учлањењу у ЕУ. Народна странка је то препознала, дефинисала и понудила конкретне кораке које би требало предузети после одбацивања француско-немачког плана. Грађани Србије, који хоће да се одбаци француско-немачки план, имају сигуран избор, а то је Народна странка. Грађани који подржавају француско-немачки план за независност Косова могу да гласају за владајућу коалицију, која већ спроводи тај план. Такође, ко подржава план о признању независног Косова, може да гласа и за опозициону прозападну коалицију предвођену Странком слободе и правде, која по том питању има идентичну политику као и власт.
За одбацивање француско-немачког плана залажу се и друге странке деснице. Зашто није дошло до уједињења тих странака?
С обзиром да су ови избори последња прилика за одбацивање француско-немачког плана и, самим тим, очување Србије, Народна странка је учинила све што је могла да би дошло до уједњења десних, односно националних странака, које су у први план истакли став да не треба признати Косово. Током преговора о заједничком наступу на овим изборима Народна странка није поставила ниједан услов. У тим разговорима нисмо се бавили питањем поделе посланичких и одборничких места. За то постоје сведоци, врло угледни људи попут академика Матије Бећковића и професора Мила Ломпара и Милоша Ковића, који су подржали став Народне странке да се страначки интереси ставе на страну, јер је важнији национални интерес, нарочито у овом тренутку, када је опасност по очување државе и народа велика и непосредна. У оваквим околностима једини разуман и одговоран корак је био - уједињење странака деснице. Нажалост, покушаји уједињења су неславно завршени.
Зашто?
Заветници и ДСС нису хтели једни с другима, нису хтели да се договоре како ћемо се понашати после избора у Београду, да ли да правимо или не правимо коалицију са прозападним странкама опозиције. Уз дужно поштовање према свим учесницима у тим разговорима, заиста теме о подели послова у будућој београдској власти, која ће се бавити градским превозом, канализацијом или зеленилом, не могу да се стављају у исту раван с потребом да одбацимо француско-европски план о независности Косова. Док најјаче европске земље по сваку цену намећу план који наноси трајну штету интересима српског народа и државе, неке српске патриотске странке по сваку цену одбијају да нађу заједнички језик око тога ко ће после избора у Београду да се бави комуналним пословима. Нажалост, страначки интереси су превагнули над националним. Није било начина да се убеде Заветници и ДСС да идемо у једну колону. Сви знају да то није кривица Народне странке, о томе су јавно говорили професор Ломпар и академик Бећковић, а професор Ковић се, после свега што је видео на тим састанцима, повукао са изборне листе коалиције Заветника и Двери.
Да ли је тај сукоб Заветника и ДСС-а био фингиран са циљем одбацивања идеје о заједничком наступу на изборима?
Не знам да ли је био фингиран, али Заветници и ДСС су одиграли главне улоге у одбацивању те идеје. Те странке имају скоро идентичне идеолошке и политичке ставове и приоритете које су одлучиле да кандидују у овој кампањи у којој учествују против режима, који је јак и спреман на прљаву игру. Учествују у изборима у само предвечерје спровођења француско-немачког плана који подразумева да Косово више неће бити лажна, него права држава. Сви, који су седели за тим преговарачким столом, свесни су свега тога, а опет неће да се договоре. Неки од њих су парафирали споразум, који сам ја предложио, да би, у последњем тренутку, дошло до ескалације непремостивих разлика. С једне стране Заветници, а с друге ДСС закључили су да ипак не могу заједно.
Чији је био интерес да преговори пропадну?
Не знам коме је то било у интересу, да ли режиму или неком другом, али знам да није српском народу и Србији. За разлику од прозападне опозиције, десница се није ујединила, па ће на изборима наступити у више колона. Искрено ми је жао због тога. Није тајна да би уједињена десница била јача. Овако, народ ће одлучити ко ће да прође боље, ко слабије. То је, можда, добро за неке од тих странака, али не и за српске националне и државне интересе.
Кад су преговори пропали, да ли је било покушаја да Народна странка направи коалицију са осталим десним странкама, без Заветника?
Када се испоставило да није могуће направити јединство патриотских странака, одлучили смо се да на изборима учествујемо самостално. Мислимо да је то најпоштеније. Не кријемо иза других евентуалних партнера у коалицији, сами смо прикупили 11.904 потписа за кандидатуру и договорили се да носиоци изборне листе будемо ја и потпредседници странке Синиша Ковачевић, Владимир Гајић, Санда Рашковић Ивић и Марина Липовац Танасковић. Народу представљамо јасан програм, који не садржи само политичке ставове и слогане, него и конкретне предлоге онога што би требало предузети на заштити националних и државних интереса. Као што смо представили конкретан начин на који треба одбацити француско-немачки план, тако имамо и решења за друге проблеме с којима се суочава Србија. Ми се не задржавамо на томе да само износимо своје ставове, пароле, слогане и добре намере. То је потребно, али недовољно. Србији су неопходни јасни програми и људи који имају довољно стручности и личног интегритета да га спроведу у дело. Као за редефинисање односа са Европском унијом, до кога ће доћи после одбацивања француско-немачког плана, таква решења и компетентни људи су потребни и за институционалну забрану експлоатације литијума у Србији. То ће бити још тежи посао.
Како намеравате да забраните ископавање литијума?
Као што је, јасно и недвосмислено, за одбацивање француско-немачког плана, Народна странка се залаже и за законом уређену забрану ископавања литијума. Забрана литијумског пројекта Рио Тинта биће куд и камо тежи и компликованији задатак, јер су у питању буквално десетине милијарди евра. То није приход који би остварила Србија, тај новац не би остао овде. То би био приход Рио Тинта, који је озбиљно решио да у Србији копа литијум. У тај посао, од врхунског геополитичког значаја за Европу, укључене су најјаче земље ЕУ. У следећих пет до десет година Европа мора да пређе на зелене, еколошке аутомобиле. Сви "аудији", "мерцедеси", "пежои" и "фијати", сви морају да почну да користе литијумске батерије. Дакле, Европа мора да обезбеди довољно литијума за своју аутомобилску индустрију, која је изузетно значајна за привреду многих земаља, пре свих за Немачку и Француску. Оне данас 80% литијума, који користе, увозе из Кине. Из њихове перспективе, то мора да стане зато што се компликује међународна ситуација. Кина ће, по свој прилици, ући у сукоб са Америком, а чланице Европске уније ће стати на америчку страну. Кад престане увоз литијума из Кине, земље ЕУ ће морати да га набављају из других извора. Иако у Немачкој и Чешкој, као и у још неким европским државама, постоје богата налазишта литијума, пошто он не може да се експлоатише на еколошки прихватљив начин, да не оставља трагичне последице по животну средину, они то намеравају да раде у Србији. Недавно је Португалу пала влада због корупције везане за дозволе за ископавање литијума. Пошто тамо, за разлику од Србије, постоји независно тужилаштво, португалски премијер је био принуђен да поднесе оставку због литијумске афере. Ето, у Португалу неће бити ископавања литијума. Неће бити нигде у Европи, осим, можда, у Србији, ако то српска власт дозволи. Због тога ће бити јако тешко да се Србија одупре намерама Рио Тинта. Суочићемо се са озбиљним притисцима, претњама и уценама. По том питању, Народна странка је сигуран избор. Ми нећемо попустити под притисцима, ми ћемо бити глас за забрану копања литијума. Ми ћемо знати како да се ухватимо у коштац с тим озбиљним и врло одлучним међународним факторима, који по сваку цену хоће да овде копају литијум, а ми то морамо да спречимо по сваку цену. То се неће спречавати само у Горњим Недељицама и на Газели, та борба ће се водити и на арбитражном суду у Женеви, у Генералној скупштини Уједињених нација и другим међународним институцијама. Неће бити лако одбранити се од Рио Тинта, који има буџете и утицај већи него многе државе света, али ми знамо како. Наш отпор Рио Тинту не задржава се само на паролама. Ко се противи експлоатацији литијума у Србији има Народну странку као сигуран избор.
У кампањи истичете и потребу да Србија буде политички и војно неутрална. Зашто на томе инсистирате кад се Србија давно определила за такву неутралност?
Да, актуелна власт је прогласила политичку и војну неутралност, али само на нивоу парола. У пракси поступа другачије. Питање политичке неутралности треба да буде званичан државни став, усвојен у Народној скупштини. У том документу требало би дефинисати одлуку да Србија буде политички неутрална у односу на ривалитете и сукобе који предстоје у 21. веку, а који неће бити мање трагични од оних у 20. веку. Ту треба јасно истаћи да Србија неће уводити санкције ниједној држави, осим оних санкција које усвоји Савет безбедности УН-а, јер је то, по Повељи УН, обавезујуће за све чланице. Међутим, Србија је увела санкције Сирији, Мјанмару и још неким земљама, укључујући и Белорусију, којој много дугујемо у моралном, етичком и сваком другом смислу. Српско државно руководство је попустило под притиском Запада и направило тешку грешку кад је увело санкције Белорусији, држави која је пријатељство доказала кад је Србији било најтеже, у време НАТО бомбардовања. Иако постоје притисци да Србија уведе санкције и Русији, то се још није догодило. Добро је што Србија није попустила, али увођење санкција не може да буде питање дипломатске тактике и тренутне процене да ли некоме да се уведу или не уведу такве рестриктивне мере. Србија је била жртва међународних економских санкција, има пуно морално право да буде против, али то треба усвојити на нивоу државне политике. Зато се Народна странка залаже за политичку и војну неутралност. Србија је била жртва и једностране војне интервенције, које нису одобрене у Савету безбедности УН-а. Имајући у виду наш географски положај, ми можемо само да уђемо у НАТО или да будемо војно неутрални. Та дилема није тешка, треба да останемо неутрални, да не би учествовали у светским ратовима, којих ће бити у 21. веку и у којима ће НАТО, сасвим сигурно, бити један од учесника. У Украјини траје рат светских размера између Русије и Запада. Други рат је почео на Блиском истоку и питање како ће се развијати, али то није последњи сукоб. Биће више таквих сукоба, биће све теже постављати се мудро и рационално. Србија не треба да учествује у ратовима других држава и војних савеза, не треба да буде сврстана у међународним сукобима и ривалитетима. Као и по другим питањима, и ово захтева конкретне потезе, а не само пароле. Зато Народна странка сматра да војну неутралност треба учинити одрживом у пракси, што подразумева увођење служења војног рока.
То неће ићи лако, с обзиром да је познато, као што песник рече, да Србин радо иде у војнике, два га вуку, а тројица туку.
Служење војног рока је важно. Не постоји војно неутрална земља која то нема. Рецимо, Аустрија и Швајцарска су војно неутралне земље и обе имају служење војног рока. Наравно, ми се залажемо за модеран начин спровођења војне обуке, каква је данас у Швајцарској, а не као што је било служење војног рока у ЈНА. Ако хоћемо да Србија заиста буде војно неутрална, није довољно да се о томе прича у медијима, потребан је аутономни капацитет за одбрану своје државне територије, а то није могуће обезбедити без увођења војног рока. Колико год то било непопуларно говорити, посебно пред изборе, Народна странка излази пред народ с тим планом. Ми не подилазимо јавном мњењу, већ говоримо оно што сматрамо да је неопходно урадити. Глас за Народну странку је сигуран избор за грађане који желе да Србија у 21. веку буде политички и војно неутрална.
Како коментаришете оштре критике, којима сте изложени због таквих ставова?
По друштвеним мрежама ме нападају доста радикално, тврде да ширим и пропагирам тзв. малигни руски утицај на Балкану. Најстрашнији пример малигног страног утицаја на Балкану у новијој историји дешавао се оних 78 дана кад смо бомбардовани осиромашеним уранијумом с намером да нам се отцепи део територије. То никада не треба да заборавимо и од тога не треба бежати у међународним разговорима, већ треба саопштавати на један разуман дипломатски начин чак и пред највишим представницима светских сила, укључујући и генералног секретара НАТО.
Избором приоритета у овој кампањи изгледа да сте запоставили теме попут борбе против криминала и корупције, катастрофалног стања у правосуђу, просвети, здравству и свим другим секторима.
Неопходно је сачувати државу и народу, све остало иде после тога. Многи мисле да ће држава увек постојати, оваква или онаква... То не треба узимати здраво за готово, историја је гробље држава и народа. Данас постоји много мање држава и народа, него што их нестало. У нашој историји има неколико векова државотворности, али то није гаранција да ћемо пред изазовима овог века сачувати државу и народ. Да бисмо то урадили, морамо имати свест о опасностима с којима се суочавамо и морамо постићи државно, народно и политичко јединство или макар најшири могући договор око основних тема као што су територијална целовитост, нарочито по питању Косова и Метохије, затим односа са Републиком Српском, али и много других питања. Народна странка је на страначкој скупштини, одржаној пре два месеца, усвојила програм "Проглас о српском питању у 21. веку" у коме су садржана решења о међународним односима, унутрашњем уређењу, економији, просвети, здравству...
Да ли сте одустали од реваншизма?
Правда мора да буде институционализована, не сме да је дели неки појединац и нико не може да буде заштићен од истраге, процесуирања и евентуалног кажњавања. Правда мора да се спроведе у правним оквирима, без арбитраже политичара или било кога другог. У том смислу, лустрацију је могуће спровести само кроз оздрављење правосуђа. Данас је правосуђе хоботница, коју неће бити лако обуздати, али Народна странка гарантује реформу правосуђа. Носиоци те реформе биће људи за које се не може рећи да су морално и професионално спорни. Ту првенствено мислим на потпредседника Владимира Гајића, који је врхунски правник и бескомпромисан, неустрашив човек. Осим њега, врхунски правници су потпредседник Јовица Тодоровић и председник Извршног одбора др Слободан Доклесић, као и генерални секретар Стефан Јовановић. Политичари неће бирати ко мора, а ко не сме да иде под удар закона. Међутим, Народна странка има капацитете да створи услове који ће реформисаном правосуђу омогућити да несметано спроводе правду и да, наравно, буду кажњени сви који су се огрешили о закон. Србија је жељна правде, а за то је Народна странка сигуран избор.
Какав резултат очекујете да остварите на изборима?
Народна странка је презентовала свој програм и људе који својом стручношћу и моралом гарантују његово спровођење у дело. Народна странка је једина странка опозиције која ће на овим изборима наступити самостално, а сами смо сакупили потписе за нашу листу. Свака част онима који су то урадили преко ноћи, ми то нисмо успели. Ако сте за опозицију, Народна странка је сигуран избор. Ако сте за опозицију која се противи независности Косова, Народна странка је сигуран избор. Ако постоји нека странка за коју нема сумње да има било какву врсту тајног договора, оваквог или онаквог, са режимом Александра Вучића, онда је то Народна странке. Ако се бојите да ће онај коме дате глас сутра да прелети и омогући опстанак ове власти, можете да гласате за Народну странку, за нас нема сумње да ли ћемо прелетети или отићи на неко канабе да се око нечега договарамо. За друге нисам сигуран. Ако посматрате историју понашања - након прошлих београдских избора, када је био изједначен број одборника за власт и за опозицију, 55:55, тада је Драган Ђилас сам, без консултација са било ким, отишао на приватан разговор са Александром Вучићем и спустио тензије. Тада су неки одборници неких других опозиционих странака, из ПОКС-а и Заветника, прелетели у владајућу већину. Када је реч о Народној странци такву бојазан немате. Ни ја, ни Владимир Гајић, ни било ко са листе Народне странке неће прелетети, неће се договарати са режимом. Народна странка је најсигурнији избор за промену система, одбацивања француско-немачког плана и забрану копања литијума. Све остало, после тога.
Да ли постоји могућност да власт у Србији уведе санкције Русији после ових избора?
Западни политичари и медији од првог дана рата у Украјини врше притисак на Србију да уведе санкције Русији. Годину и по дана нам се прети да ће се, уколико не ускладимо спољну политику са Европском унијом према Русији, и Србија наћи под неком врстом санкција, повући ће се инвеститори, увешће визе за наше грађане... Све то време говорио сам да неће доћи до неких фаталних последица ако не уведемо санкције Русији. То се испоставило као тачно. Ипак, претње са Запада не треба олако доживљавати, јер ми знамо како ствари могу да се заврше ако се супротставимо њиховим интересима. Српско руководство је успешно изводило дипломатску тактику, којом је избегло и увођење санкција Русији и евентуалне репресивне мере од стране Запада. Међутим, то је само тактика, а нама је потребна озбиљна дипломатска стратегија и декларисани спољнополитички правац, који се заснива на ставу да Србија никоме не уводи санкције. Народна странка управо то предлаже као стратегију будућности у домену спољне политике.
Интервју приредио Предраг Поповић