Писмо председника Народне странке Вука Јеремића министру спољних послова Николи Селаковићу, објављено у "Недељнику":
Уважени министре Селаковићу,
Пре неколико месеци, упутио сам Вам писмо поводом првих сто дана проведених на функцији Министра спољних послова Србије. У том писму сам Вам скренуо пажњу на могуће последице Ваше одлуке да спустите дипломатски тоналитет протеста Држави Израел након њиховог успостављања дипломатских односа са Приштином. Жао ми је што тада нисте узели у обзир мој савет, и што је врло брзо након тога дошло до непријатности са израелским амбасадором, на чије сте изјаве морали оштро да реагујете. То се врло вероватно не би догодило да је амбасадор био опрезнији у свом јавном наступу, свестан чињенице да “игра са жутим картоном”.
Једанаестог јуна ове године, након гласања у Генералној скупштини УН, Албанија је постала једна од десет несталних чланица Савета безбедности (СБ) за период 2022-2023. У складу са инструкцијама које сте послали нашем сталном представнику у УН, Србија је подржала Албанију, јединог кандидата из Источноевропске групе, која према кључу усвојеном 1963. има право на једно ротирајуће место у СБ, уз перманентно присуство Руске Федерације (претходно СССР).
Господине Селаковићу, сигуран сам да као шеф дипломатије разумете да ће 2022. и 2023. бити године великих изазова за Србију у међународној арени у вези са КиМ. Ваш председник често говори о притисцима које можемо да очекујемо у циљу пристанка на такозвани свеобухватни споразум о нормализацији односа, који би, између осталог, омогућио чланство Приштине у УН. Знам и да сте обавештени о припремама нове албанске “офанзиве” на УНЕСКО, где је на претходном гласању 2015. за длаку избегнут пораз, који је могао имати далекосежне негативне последице, пре свега у контексту угрожености неких од највећих светиња Српске православне цркве.
Стога је подршка Србије кандидатури Албаније за СБ изузетно неопрезан корак. Иако ћемо у вези са КиМ на СБ и даље моћи да рачунамо на подршку две сталне чланице (Русије и Кине), док год то од њих будемо експлицитно тражили, требало би да сте свесни тога да ће Тирана у наредне две године уживати бројне привилегије које произлазе из чланства у најмоћнијем органу УН, на чијем се дневном реду налазе сва важна светска питања. Право гласа у СБ на стварима које су од значаја трећим земљама битно ће оснажити дипломатски капацитет Албаније у деловању према њима, рецимо приликом лобирања за признање “Косова” или чланство Приштине у Унеску .
Подршком албанској кандидатури послали сте поруку несталним чланицама СБ које нису признале Приштину (рецимо Бразилу, Мексику и Индији) да нам није много стало до заузимања чврстог става о поштовању суверенитета и територијалне целовитости Србије у будућим дискусијама, јер да нам је то важно онда свакако не бисмо гласали да у њима учествује и Тирана, за коју се непогрешиво зна како ће наступати. Нашу подршку у УН најагилнијем заговорнику међународне еманципације Приштине ће земље широм света и те како узимати у обзир у процесу разматрања и евентуалне ревизије својих политика по питању КиМ, укључујући и гласање у другим форумима, попут Унеска.
Познато Вам је да је предлог искусних мултилатералаца из Министарства спољних послова био да се Србија активно супротстави чланству Албаније у СБ тако што би се и сама кандидовала за то место, за исти временски период, на шта је имала право. Да се то догодило, гласање у Генералној скупштини би било компетитивно, у консекутивним круговима, све док један од кандидата не постигне двотрећинску већину. С обзиром на актуелни пресек стања у УН, њихова процена је била да би Србија имала озбиљну шансу да или буде изабрана, или да барем створи “пат позицију” из које би се могло изаћи компромисним повлачењем обе кандидатуре у корист неке треће земље из Источноевропске групе, која би се, на пример, обавезала да по питању КиМ наступа неутрално у периоду свог ангажовања у СБ. Да смо се кандидовали, чак бисмо и у мало вероватном, за нас најнеповољнијем сценарију, а то је да Албанија некако успе да постигне двотрећинску већину, послали снажну поруку свету да нам је КиМ заиста ствар од највећег националног значаја, и да смо за то спремни да уђемо у озбиљан дипломатски окршај, без обзира на притиске којима бисмо том приликом свакако били изложени.
Господине Селаковићу, несумњиво је да су добросуседски односи приоритет сваке одговорне власти. С тим у вези, желим да Вас охрабрим да учините све што је у Вашој моћи да се са Албанијом, као и свим другим државама Западног Балкана, наши односи континуално унапређују на бази солидарности и узајамног поштовања. С друге стране, с обзиром да је Ваш примарни задатак одбрана националних интереса Србије, надам се да ћете се са мном сложити да је, имајући у виду комплексно наслеђе ратова 1990-их, понекад неизбежно одиграти потез који неће нужно изазвати одушевљење у свим регионалним престоницама. Ово је била једна таква ситуација.
На крају, дозволите ми да Вам поновим позив да о спољној политици Србије укрстимо мишљења на Јавном сервису РТС, и покажемо грађанима да је у нашој земљи могуће водити аргументовани дијалог између људи који се, упркос политичким разликама, међусобно уважавају.
С поштовањем,
Вук Јеремић
Председник Генералне скупштине УН (2012-2013)
Министар спољних послова Србије (2007-2012)