Србија дефинитивно није на европском путу и зато "први корак ка промени односа Европе према овом делу света мора да дође од нас самих“, изјавио је у интервјуу Фонету председник Народне странке Вук Јеремић, и упозорио да у региону ствари могу да се отму контроли, "јер постоје лидери који се константно играју паљења ватре“.
Морамо да покажемо жељу, вољу и памет да знамо шта нам је чинити, рекао је Јеремић у серијалу „Квака 23“, и нагласио да је уједињење опозиције једна од тих ствари.
Уколико опозиција буде изашла на изборе и постигла значајан резултат, он је предвидео да "Александар Вучић то неће бити спреман да свари, већ ће покушати да умањи тај резултат", што је колоквијално назвао "крађом".
Ако дође до крађе, рекао је Јеремић у разговору са Зораном Секулићем, "онда би резултат тога могла бити акција грађана коју би Европа гледала на други начин него што је све ствари гледала до сада“.
Он је препричао да је протеклих дана разговарао са једним европским званичником који га је питао "како може да помогне“, на шта му је одговорио:
"Будемо ли излазили на изборе у априлу, немојте само, молим вас, више да нас посећујете и да нас подржавате, као што су то урадиле канцеларка Ангела Меркел или председница Урсула фон дер Лајен. Ето, ако може бар то“.
Такав одговор заснован је на Јеремићевом доживљају посета високих европских званичника у којима "не можете да верујете шта изговарају“ када је реч о Србији у Европи, "са пуно топлих тренутака који се на камери лепо виде са Вучићем“.
С обзиром на искуство некадашњег шефа дипломатије и председника Генералне скупштине Уједињених нација (УН), он је ситуацију у региону описао као "ретко када оволико заваравајуће мирну, а заправо нестабилну“.
Према Јеремићевом виђењу, у односу на протеклих десетак година, "регион је данас вероватно најближе ситуацији у којој ствари могу да се отму контроли“.
Он мисли да постоје лидери који се "константно играју паљења ватре која би требало да буде контролисана, да би онда у тренутку када је угасе, свима пао камен са срца, пре свега у међународној, али и домаћој јавности“.
То је могуће контролисати до тренутка када се у једном моменту ствари отму контроли, додао је Јеремић, и подсетио да "крчаг иде на воду, док се не разбије“.
Упитан о недавним инцидентима на Косову, он је одговорио да такве једностране акције Аљбина Куртија очекује и у будућности и његов мотив за конкретну акцију у Косовској Митровици довео у везу са одржавањем локалних избора.
Одговарајући на питање о томе да га власт сматра одговорним за премештање косовског питања из УН у Европску унију (ЕУ), Јеремић је рекао да је у питању "хиљаду пута поновљена лаж“ и "гебелсовска пропаганда којој ова власт прибегава“.
Како је напоменуо, није питање Косова премештено из УН у ЕУ, јер да јесте, не би Русија и Кина и даље имале вето који је брана међународној афирмацији Косова као државе.
Он је узвратио да су у време његовог министарског мандата у Бриселу са Приштином вођени разговори о техничким питањима, а да је нова власт од 2012. године почела да разговара о државним питањима, самим тим што је послала председника, премијера и друге највише државне руководиоце.
Јеремић је, као "можда и највећу лаж“, одбацио оптужбе да је одговоран и за "погрешно“ постављено питање о Косову пред Међународним судом правде, за које власт тврди да је Србију скупо коштало.
"Управо је обрнуто, јер смо захваљујући том питању и процесу, тражењем саветодавног мишљења, добили да се само у Савету безбедности УН, "што пише експлицитно у том мишљењу“, може одлучити о коначном статусу Косова и Метохије.
Зато данас постоји вето две сталне чланице, Русије и Кине, "који је практично незаобилазан у решавању коначног статуса Косова и Метохије“, поновио је Јеремић, који и сада мисли да питање није било погрешно.
Наглашава и да га "сасвим сигурно“, није он формулисао, већ међународни и домаћи правни тим Србије и констатује да "ништа не може бити даље од истине од овога што тврди актуелна власт“.
Упитан о изјави члана Председништва БиХ Милорада Додика да ће евентуално увођење санкција Републици Српској (РС) бити "дан њене самосталности“, Јеремић је објаснио да санкције данас обично нису усмерене против државе или народа, "већ против одређеног човека, са именом и презименом“.
"Стављају се на индивидуалне особе, евентуално компаније, на целокупне секторе, а готово никада на целокупну државу, па чак ни на Северну Кореју или Иран, а камоли РС“, рекао је он, али је оценио да је друго питање то што "код одређених лидера у региону постоји тежња да себе идентификују са државом“.
Јеремић је, у осврту на спољну политику, потврдио да Србија гледа на све четири стране света и то зато да би видела "одакле би евентуално могла доћи опасност да власт буде уздрмана“.
Према његовом образложењу, спољна политика Србије данас се своди на то да "случајно ниједан међународни актер који би могао имати утицаја на то шта се дешава у Србији тај свој утицај не искористи да уздрма власт“.
"Што се тиче Европе, она на то гледа прилично равнодушно“, оценио је Јеремић, мада ЕУ жели да види Западни Балкан као своју интересну сферу, упркос њеним великим унутрашњим проблемима.
"А сад како ће та интересна сфера бити уређена, какво ће бити унутрашње уређење у оквиру тих земаља, то је њима далеко мање битно у овом моменту“, протумачио је Јеремић.
Он тврди да "Европа у овом тренутку није заинтересована да овај део света буде уређен као што је уређена сама Европа, што јесте нама у интересу, али Европи није“.
Зато се бар још неко време не би ослањао на подршку Европе променама у Србији, како би личила на модерну европску државу.
Упитан о именовању Габријела Ескобара за америчког изасланика за западни Балкан и Кристофера Хила за амбасадора САД у Београду, Јеремић је, као још "једно интересантно ново кадровско решење“, поменуо Џима О’Брајена, који је у "Стејт департменту постављен за координатора за санкције“.
Како је прецизирао, нису само Ескобар и Хил врсни познаваоци прилика на Балкану, а на новим су дужностима, већ и О’Брајан, "који се пита за то ко треба да дође на листу санкција и због чега би евентуално могао да дође на ту листу“.
То није небитно, имајући у виду извршну уредбу председника Џозефа Бајдена о Западном Балкану, којом се Стејт департмент овлашћује да именом и презименом може да дефинише људе који у региону својим деловањем угрожавају мир и стабилност, предочио је Јеремић.
"Тако да бих та кадровска померања у Вашингтону посматрао, не као дует, већ као трио“, нагласио је он и проценио да Америка "намерава да се активније позабави овим регионом него што је то био случај у прошлости“.
Јеремић у дипломатским круговима, у последње време, чак може да чује и "извесну врсту фрустрације америчке администрације спорошћу и дезоријентисаношћу европских чинилаца када је реч о Западном Балкану“.
Како је образложио, то не мора да значи да ће Американци да "преузму палицу, али да ћемо из уста америчких званичника више слушати и евентуално видети одређене дипломатске или политичке акције у вези са догађањима на Балкану, на то бих био спреман да се кладим“.
Коментаришући недавни састанак Покрета несврстаних у Београду, Јеремић је оценио да је "тај скуп, пре свега, био направљен као промотивни пи-ар за актуелну власт“.
Сматра да није било пресудно оно што се тамо разговарало или које су биле дипломатске последице, позитивне или негативне, већ да је то било "направљено само да би се бустовао имиџ председника“.
Признаје, међутим, да је била порука "Добродошли кући“ упућена несврстанима била добра и да је сасвим сигурно изазвала позитивна осећања учесника састанка.
"То што су они њих позвали у Београд је за похвалу. Колико су то успели да искористе, то већ немам информацију“, рекао је Јеремић, мислећи на подршку несврстаних приликом следећег покушаја Косова да постане члан УНЕСКО.
Он је уверен да је за домаћу јавност било важно што је на скупу несврстаних учествовао и руски шеф дипломатије Сергеј Лавров, за кога мисли да је "вероватно један од најпопуларнијих странаца у Србији“.
Да је власт, Јеремић се не би претерано узбуђивао у случају евентуалних приговора Запада због састанка у Београду, јер мисли да је Запад, "бар до сада, за много веће ствари Вучићу гледао кроз прсте, него што је тај комеморативни скуп несврстаних који је био само за домаћу употребу“.
Фото: Милица Вучковић/Фонет