Председник Народне странке Вук Јеремић изјавио је данас да би Србија требало да редефинише своје односе са Европском унијом тако да више не тежи чланству у ЕУ, него у Европском економском простору (ЕЕП), који чине чланице уније и друге европске државе, попут Швајцарске и Норвешке, и да истовремено тежи достизању стандарда модерних европских држава.
„Изгледи да Србија постане пуноправна чланица ЕУ у догледно време су веома мали из два разлога. Први је тај што је на столу ’француско-немачки’ план за независност Косова и Метохије и неке чланице ЕУ нас условљавају да прихватимо тај план зарад наставка европских интеграција, што је неприхватљиво“, рекао је Јеремић Радио-телевизији Србије.
Јеремић је навео да је други разлог неспремност ЕУ за проширење, јер нове чланице добијају право вета на одлуке уније, и ЕУ се неће ширити док не промени своје унутрашње устројство.
„Зато би нашим европским партнерима требало да понудимо да Србија формално тежи чланству у ЕЕП уз истовремено достизање европских стандарда“, рекао је Јеремић.
Јеремић, који је и бивши министар спољних послова Србије и бивши председник Генералне скупштине УН, рекао је да би Србија требало да Црној Гори, Босни и Херцеговини и Северној Македонији понуди ближу сарадњу по моделу Бенелукса.
„Пошто је територијална целовитост Србије угрожена на Косову и Метохији, а Резолуција 1244 Савета безбедности је један од најважнијих елемената спољне политике, односи са Русијом и Кином као двема сталним чланицама Савета безбедности УН требало би посматрати као приоритет у контексту очувања територијалне целовитости“, рекао је Јеремић.
Јеремић је додао да би Србија требало да задржи војну неутралност, а да би она била дугорочно одржива, потребно је увести обавезно савремено служење војног рока по угледу на Швајцарску или Аустрију.
„Србија не би требало да уђе у НАТО нити да ратује против НАТО, а такође не би требало ни да учествује у ратовима у којима ће НАТО учествовати у 21. веку“, рекао је Јеремић.
„У вези са политичком неутралношћу неопходно је да Србија учини и корак даље и да званично каже ’не’ санкцијама, не само Русији него било којој држави, осим ако их није одобрио Савет безбедности УН. Србија, такође, не би требало да подржава једностране војне интервенције које није одобрио Савет безбедности“, додао је Јеремић.
Јеремић је истакао да је по питању Косова и Метохије неопходно постићи јединство и да није добра порука Србима у покрајини да се „власт и опозиција свађају на крв и нож по том питању“.
„Геополитички правац није толико неповољан за Србију као пре 15 година и актери који нису наклоњени Србији су данас слабији у геополитичком смислу и зато би требало да будемо стрпљиви“, рекао је Јеремић.
Јеремић је навео да би Србија требало да искористи своју неутралност, бар када је реч о рату у Украјини, и да се 2025. године кандидује за несталну чланицу Савета безбедности.
„Кандидат је тренутно НАТО чланица Летонија. Када би се Србија кандидовала, ми бисмо могли, захваљујући нашој неутралности, бити изабрани у Савет безбедности и то би битно побољшало нашу позицију по питању Косова и Метохије“, рекао је Јеремић.
Упитан о последицама сукоба на Блиском истоку, Јеремић је одговорио да би тај сукоб из Израела могао да се прошири и на друге државе тог региона, што би изазвало нови талас милиона избеглица које би кренуле ка Европи.
„Тада би постојала велика опасност да неко из Брисела дође на идеју да они не смеју да стигну до ЕУ, али да могу да се задрже на Балкану и да ЕУ понуди Србији и другим земљама Западног Балкана да уз финансијску помоћ уније ’привремено’ сместе велики број избеглица. Уз сво разумевање тешког положаја избеглица, то не би требало прихватити“, закључио је Јеремић.