Преузето са портала "Данаса".
„Како стоје ствари, Народна странка ће у Скупштини Србије имати 12 посланика, више него иједна друга појединачна странка опозиције, али то по мом мишљењу није разлог за славље. Мислим да резултатима не може бити задовољан нико ко се надао крају режима и почетку успостављања нормалног демократског поретка у Србији након избора”.
Овако у разговору за "Данас" Вук Јеремић, председник Народне странке, чланице коалиција Уједињени за победу Србије, која је била другопласирана на изборима 3. априла, одговара на питање да ли је задовољан како је прошла изборна кампања и самим изборним резултатом. Јеремић наставља:
“Разочарење је кудикамо веће код оних који су веровали истраживањима јавног мнења којима су неки опозициони прваци непрестано бомбардовали јавност, а по којима је, на пример, наша коалиција пројектована на више од 25 одсто у Републици, други круг председничких избора био у домену остваривог уколико се постигне одређена излазност, и тако даље. На основу тих истраживања су доношене одлуке о кандидатима, квотама и носиоцима листа, као и темама и начину вођења кампање. Свако ко је на било који начин доводио у сумњу квалитет или интегритет тих истраживања, проглашаван је за непријатеља опозиције. Показало се, међутим, да је по среди била манипулација – свесна или несвесна. У коначници кампање, наши партнери из Странке слободе и правде су у потпуности преузели управљање, и самостално одлучивали о томе ко треба да нас представља на РТС, какве су нам рекламе потребне, ко ће говорити на завршном скупу, и слично. Упркос великом незадовољству значајног броја наших чланова и активиста, од којих су многи били некоректно, понекад чак и бахато, третирани на терену, нисмо дозволили да се то прелије у јавност, сачували смо прибраност и савесно одрадили посао. Што се тиче београдских избора, они још увек нису завршени и још увек није позната коначна расподела мандата. Од огромне је важности да се помогне листи “Ајмо људи” да на местима на којима се избори понављају освоји довољно гласова да прескочи цензус, јер би то значило да је актуелни режим изгубио већину у београдском парламенту и да је онда све могуће.
Кажете да је Данасу неко подметнуо лажну вест о распуштању четири одбора Народне странке због учешћа у Поношевој кампањи. Да ли постоји немир унутар Ваше странке у вези са протеклим изборима или остајете при томе да је све у најбољем реду?
Није први пут да се у медијима систематски пласирају дезинформације о догађањима у Народној странци, са циљем да се створи утисак о некаквим нашим унутрашњим превирањима. Ми смо опозициона странка са убедљиво највећом теренском инфраструктуром, активно функционишемо у 119 градова и општина широм Србије. Након избора, само је један једини одбор распуштен, у Сомбору, због непоштовања унутрашњих процедура. Одборима у Суботици, Костолцу и Жагубици је констатован истек мандата, и постављени су нови повереници, у складу са Статутом странке. Примили смо к знању и оставку председника одбора у Шапцу, који се повукао због болести. И то је све, сви остали одбори Народне странке настављају да нормално функционишу – њих 114. Да ли то значи да сви они нису учествовали у Поношевој кампањи, па их зато нисмо распустили? По среди је малициозност неколицине људи незадовољних својим статусом, као и потреба да се одговорност за неиспуњена очекивања пребаци на Народну странку, која је доказала да је спремна да се жртвује и прогута неправду зарад остварења виших заједничких циљева. То су препознали и грађани, што се јасно види по резултатима локалних избора на којима смо са партнерима наступали одвојено од ССП-а и постигли више него пристојан резултат – 17,5 одсто у Бору или 19 одсто у Бајиној Башти, на пример. Иначе, нама у оквиру страначких органа тек предстоји детаљна анализа и дискусија резултата у свим општинама. У многим местима очекујем појачања у виду нових, угледних људи, са којима смо започели разговоре о ступању у чланство пре ових избора. Сигурно ће бити и неких којима се то неће допасти, јер мисле да су им функције загарантоване без обзира на досадашњи учинак. Свака демократска организација – а Народна странка то свакако јесте – је жив организам, људи долазе и одлазе. Могу само да приметим да је то предмет посебног интересовања неких медија само у нашем случају. Али нека, за добрим коњем прашина се диже. Народну странку више нико не може угасити и зауставити.
Здравко Понош у интервјуу Недељнику каже да му нисте честитали резултат, али на једном снимку из изборног штаба се види како се рукујете, да ли сте му честитали? Какви су ваши односи, да ли Понош након што је напустио Народну, може да одвуче део Вашег чланства у неку нову организацију?
Са Здравком Поношем сам последњи пут разговарао на састанку коалиције крајем јануара, када сам му честитао на кандидатури, и рекао да ћу предложити Председништву Народне странке да је подржи, упркос чињеници да је она у јавности наметнута на начин који је са оне стране политичке етике и елементарног достојанства. Запањен сам другом његовом опаском у том интервјуу, а то је да не зна да ли сам за њега гласао, иако сам на дан избора на друштвеним мрежама позвао да то сви учине, а он то поделио својим пратиоцима. Све што на то могу да кажем је да свако полази од себе и да је карактер судбина. С обзиром да је иза нас готово две деценије сарадње, о нашим односима радије не бих говорио у јавности. Не верујем да је Понош учешћем на овим изборима испунио своје политичке амбиције. Ако ме питате да ли очекујем да ће покушати, директно или преко посредника, да извуче неке људе из Народне странке – након што је себи обезбедио председничку кандидатуру на начин на који ју је обезбедио, не би ме чудило.
Да ли можете да кажете да сте председничкој кампањи као странка помогли максимално?
Да, јер смо странка која држи реч. Скупљали смо потписе, били у бирачким одборима, активисти су достављене материјале делили по штандовима широм Србије, наши високи функционери су говорили у кампањи, неки од њих чак били и саветници председничког кандидата. Зато сам пре неки дан на конференцији за штампу рекао, у присуству свих чланова Председништва, као и будућих посланика и одборника Народне странке, да било каква инсинуација да Поношу нисмо максимално помогли представља увреду за све нас.
Јасно је да несугласице са странком Драгана Ђиласа не постоје од јуче, оне су биле присутне и током постојања одборничке групе Савеза за Србију у београдској Скупштини, те је Народна направила своју групу. Од када те несугласице постоје и да ли има шансе да се оне превазиђу у наредном периоду?
Народна странка није направила ниједан некоректан или непринципијелан корак према било коме од наших партнера, но верујем да грађане није нарочито брига за то шта се дешавало у прошлости – ко је коме преузимао функционере и одборнике, једнострано доносио одлуке и тако даље. Када је било најтеже, показали смо зрелост и сачували јединство опозиције. Тако ћемо наступати и у будућности.
Постоји ли и даље коалиција Уједињени за победу Србије/Београда или ове критике на рачун Ђиласовог одласка на састанак значе разједињење и каква се порука тренутно шаље грађанима?
Сви смо били затечени када смо из медија сазнали да је Драган Ђилас спреман да разговара са Александром Вучићем, што је овај, такође путем медија, прихватио. Ни са ким из коалиције се Ђилас око тога није претходно консултовао. Рекли смо му да то није довољно промишљен корак и саветовали га од тога одустане, или да барем сачека док не буду проглашени коначни резултати београдских избора. Није хтео ни да чује. Заиста ми није јасно чему толика журба, и какав то легитимитет Вучић и Ђилас имају да разговарају о разрешењу “кризе у Београду” коју су прогласили? Чињеница је да ће СНС и ССП по свој прилици заједно имати већину одборника у градској скупштини, али ако свој легитимитет на томе заснивају, и стога се договарају шта и како даље у Београду, онда је по среди дефакто техничка коалиција те две странке на нивоу града, која може да одлучи да су нам потребни нови избори или било шта друго. Народна странка неће бити део те коалиције, нити учествовати у заобилажењу институција и изигравању народне воље. Није народ у Београду гласао за то да се Вучић и Ђилас после избора договарају око судбине престонице на Андрићевом венцу, и то пре него што су сви гласови избројани и утврдила се коначна расподела мандата. У овом тренутку не знамо шта ће бити Вучићев одговор на предлоге које је Ђилас медијима рекао да му је на састанку представио, али шта год он био, наш принципијелни став по том питању се неће мењати.
Најавили сте састанке са свим опцијама које су прешле цензус, да ли је до неког од тих састанака дошло и шта очекујете од њих?
Јесте, и ти ће се разговори наставити, али они не могу имати званични карактер, нити бити јавни све док се не конституише скупштина Београда, а Владета Јанковић као најстарији одборник, постане њен председавајући. Међу свима са којима смо обавили консултације постоји пуна сагласност по том питању, као и око тога да покушамо да у сарадњи са Владетом Јанковићем утврдимо да ли у скупштини Београда постоји већина која не обухвата странке које су у претходном сазиву чиниле власт. Од огромне је важности да се испоштују све Уставом и законима предвиђене процедуре – оне се не смеју заобилазити уколико желимо да народу пошаљемо поруку да смо се у кампањи искрено залагали за то да се престане са приватизацијом државе.
Зашто пре избора није дошло до таквог састанка, на ком би договорили некакву стратегију током и после избора?
Народна странка се залагала за што је могуће већи степен јединства на изборима, али многи за то нажалост нису имали разумевање. Ипак смо успели да се договоримо да не буде међусобног нападања у току кампање, и тога су се сви мање више држали. Непосредно након избора је дошло до заједничког састанка свих који су прешли цензус у Београду, као и Тадићеве листе, која се налази на “ивици”. Сложили смо се око неопходности координације будућих корака, али онда је у медијима експлодирала бомба – најава тог фамозног састанка на Андрићевом венцу – и поверење је нестало. Упркос томе, учинићемо што је у нашој моћи да сви остану на окупу, али предуслов за то је да се моментално престане са деструктивним солирањем.
Може ли опозиција да има некакву корист од евентуалног понављања београдских избора?
Не желим да дискутујем понављање избора све док се не утврди да ли је могуће странке актуелне властити оставити у мањини у Скупштини Београда.
Лидер Двери на конференцији за штампу рекао је да они и Заветници формирају блок против увођења санкција Русији, док би потврдни одговор Вучића на Ђиласов захтев о новим изборима значио формирање републичке коалиције за увођење санкција. Којем блоку је Народна ближа?
Народна странка свакако неће бити део Вучићеве коалиције, ни на републичком нити на градском нивоу, техничке или неке друге, било у њој Драгана Ђиласа или не. Сарадња са режимом је црвена линија преко које нећемо ићи, каквим год притисцима били изложени и шта год нам било нуђено. То је за нас основна линија раздвајања. Сви који су спремни за наставак бескомпромисне борбе за слободу друштва, у оквиру институција и шире, су за нас потенцијални партнери. Народна странка држи реч, има јасну политику и идеологију, ускоро ће имати и у јавности најпрепознатљивији посланички клуб на чијем ће челу бити Мирослав Алексић, уз Синишу Ковачевића, Владу Гајића, Бору Новаковића, Санду Рашковић-Ивић, Банета Томашевића, и још доста талентованих младих људи којима је ово прво ангажовање у политици.
Због чега нисте учествовали у кампањи?
Још прошле године сам дао обећање да се нећу кандидовати ни за једну функцију на овим изборима, и да ћу пружити прилику млађима да стекну националну препознатљивост и лидерско искуство. Једноставно, ја сам своје обећање испунио. У нормалним земљама, то би се подразумевало, али код нас то очигледно није случај. Иначе, нисам током кампање седео скрштених руку, обишао сам више од 70 градова и општина, разговарао са грађанима и помагао нашим активистима, иако се нисам гурао у први план за сликање. Да су и неки други лидери тако поступили, вероватно би коначан резултат био бољи од постигнутог.
Интервју прирерио новинар "Данаса" Војин Радовановић