Које су три најважније тачке вашег економског програма на којима инсистирате и које су неопходне Србији?
Циљ сваког економског програма је да омогући људима бољи живот и просперитет будућим генерацијама.
Једна од најважнијих тачака економског програма Народне странке је сузбијање корупције. Око 90 одсто сваког успешног економског програма је сузбијање корупције, а од оних 10 одсто може да буде либерална, социјална или нека друга стратешка прича.
Ми сматрамо да је након обрачуна с корупцијом неопходно повратити суверенитет над финансијским сектором у Србији јер ко контролише финансије, тај контролише земљу. Ми данас имамо искључиво стране банке у Србији. Дакле, потребно је за почетак основати Државну развојну банку, која би се сконцентрисала на домаћу привреду, али између осталог и помогла да се формира прва, па друга, па трећа домаћа српска банка. Такође је неопходно хитно престати са задуживањем у страној валути јер, у супротном, оставићемо будуће генерације у дужничком ропству.
И трећа ствар, која мислим да је изузетно важна. Неопходно је сузбити инфлацију јер то је нешто што убија грађане. То је нешто што свако осећа на својој кожи сваког дана када оде у супермаркет.
За привреду и грађане важан параметар је инфлација, на који начин бисте је смањили?
Те мере треба да буду системске, али неке од првих корака које треба увести је смањење ПДВ-а на основне животне намирнице. Народна странка предлаже да то буде смањено на један одсто за основне животне намирнице.
Друга ствар је ограничити трговинске марже, односно марже трговинским ланцима. Данас имате ситуацију да су српски производи јефтинији у окружењу него у Србији и разлог за то су неограничене трговачке марже.
И трећа ствар је укидање акциза на струју и значајно смањење акцизе на гориво. Струја и гориво су два инпута који после имају ефекте све друго у смислу раста цена.
Како оцењујете тренутну пореску политику земље, да ли бисте је мењали и на који начин?
Две ствари које треба променити под хитно - под један је смањење пореских оптерећења за мала и средња домаћа предузећа, јер данас је домаћи привредник загушен огромним оптерећењима, порезима, доприносима, која му онемогућавају да ради посао, да расте. То је један од главних разлога зашто имамо толико велику сиву економију.
Требало би увести и порез на луксуз јер ми имамо толики број нових скупих аутомобила, имамо људе који су власници јахти, чак и авиона. Није адекватно опорезован тај део луксузног простора који ужива само један број грађана Србије, а треба и изменити пореску политику у смислу кладионица и игара на срећу.
Када је реч о реформи јавних предузећа, шта је кључно из перспективе странке коју представљате?
Не сме доћи до даљег отуђивања јавних предузећа, до приватизације ЕПС-а или Телекома или других јавних предузећа. Али неопходно је да се обрачуна с корупцијом у јавном сектору. Једна мера коју Народна странка предлаже у вези са тим је увођење државног ревизорског суда. Ми сада имамо Државну ревизорску институцију (ДРИ) која се бави испитивањем трошења јавног новца. Она има само саветодавну улогу. Оно што Народна странка предлаже је да се уведе посебан суд - то јест посебно одељење Специјалног суда, пошто не можете тек тако оснивати нове судове, то је и уставно питање. Ако бисте основали Државни ревизорски суд као део Специјалног суда, а да онда ДРИ буде само један његов део, а том суду, након што га дефинишете, дате не само велика овлашћења, већ и задатак да се свака евентуална проневера, сумња на проневеру државног новца испроцесуира у року од годину дана, то би доста помогло борби против корупције јер иначе оптужбе за корупцију завршавају негде у меандрима српског правосуђа, трају годинама, и многи се никада и не заврше. И друга ствар, наравно, департизација и професионализација јавних предузећа, јер без тога нећемо постићи ништа.
Шта бисте издвојили као приоритете за инфраструктурна улагања?
Највећи приоритет када говоримо о инфраструктурним пројектима је да на њима престане да се краде. Можемо да причамо о томе да ли нама треба овај пут, онај пут - нама све треба. Инфраструктура нам није на нивоу остатка Европе, а чак и за неким земљама у окружењу каскамо.
Треба наставити с изградњом инфраструктуре, али оно што је апсолутно неопходно је да се сузбије корупција у изградњи инфраструктуре. Ми данас градимо путеве који су, ја сматрам, најскупљи у Европи - километар пруге или километар ауто-пута у Србији кошта седам-осам пута више него када се тако нешто ради у Аустрији и Швајцарској - то није нормално. Дакле, треба нам инфраструктура, треба наставити развој инфраструктуре, али тачка број један је да се ради поштено, а не са великим „уградњама“, као што имамо данас.
Једна од важнијих ствари у Србији је наводњавање плантажа. Ми земља с огромним пољопривредним капацитетом, сви знамо да јесмо. Ако је улагање у домаћу пољопривреду нешто што треба имати у виду у будућности, а то Народна странка свакако има, онда је базична ствар да се омогући инфраструктура, а то је помоћ приликом наводњавања. И то не говорим о једној њиви, него у неким магистралним путевима, односно обнављању или Дунав-Тиса-Дунав канала или увођење других стратешки осмишљених пројеката који би за циљ имали помоћ пољопривреди у контексту наводњавања.
Србија од 2016. године бележи континуирани раст страних инвестиција. Какав је ваш став по том питању и како би била политика ако дођете на власт?
Став Народне странке је да је политика субвенција према страним инвеститорима погрешна и да се огромна средства издвајају за отварање нових радних места у релативно ниској технолошкој производњи. Имате тај пример Хенкела где држава даје 144.000 евра субвенције по једном радном месту, а за производњу шампона и сапуна.
Наравно, што се тиче страних инвестиција, оне нису недобродошле, али треба бити пажљив и треба гледати како да се доведе инвеститор који заиста доноси нову технологију. Дакле не каблови, већ рецимо микрочипови. Око 90 одсто производње микрочипова је на Тајвану и постоји стратешки план да се у наредних пет до десет година измести већи део производње због политичке нестабилности на истоку Азије - тамо може да се деси нешто слично као што се дешава у Украјини. Та производња микрочипова треба да се размести на 15 до 20 места на свету. Где ће отићи те инвестиције је чиста геополитика, а ту не треба обучавати хиљаде кадрова, већ свега 100 до 150 људи, а Србија такве људе има. Ако бисмо се томе посветили, могли бисмо да доведемо инвестиције које праве не десетоструко, него стоструко веће и пореске приходе и БДП.
Шта су приоритети за улагања у образовање и здравство?
Што се тиче здравства, број један стратешка ствар је доступност. Данас здравство није доступно свима, поготово није једнако доступно свима. Доступност треба да буде нешто што нас руководи. Најбржи пут ка доступности здравства је проналажење модела сарадње укрштања јавног и приватног здравства са адекватним финансирањем државе, да би се укрстили капацитети приватног и јавног здравства.
А што се тиче просвете, што се тиче образовања, ту је најважније улагање у будућност. Потребна нам је озбиљнија реформа просвете. То је практично од предшколске установе па до дипломских или докторских и постдокторских студија. На основном нивоу оно што је потребно урадити је промена приступа, промена у систему вредности који омогућава повратак достојанства просветном раднику. То не значи само већа примања, то значи начин на који се просветни радник третира у друштву.
Народна странка такође предлаже изједначавање све деце у Србији. Дакле, да деца имају једну једнаку прилику и права кад је реч о приступу уџбеницима, односно да буду бесплатни уџбеници за сву децу у Србији.
Једна од привредних грана која се брзо развија јесте ИТ - како видите даљи развоја ИТ и примене АИ у пословању компанија у Србији?
Ми глобално пролазимо кроз једну убрзану револуцију, револуцију вештачке интелигенције у свим областима, укључивши и у привреду. Они који се буду најбоље снашли и најпре научили како да примене то, па се укључили и у производњу, и даље усавршавање - то ће направити разлику између великог раста или великог пада нечије привреде у 21. веку.
Када је реч о високом образовању, посебну стратешку пажњу држава треба да усмери ка образовању у математици и у техничким наукама, све што је везано за вештачку интелигенцију је базирано на томе. Имамо добру основу за то јер имамо деценије изванредног техничког и математичког образовања. То мора бити стратешко опредељење државе, да улаже у конкретно то, као што у основим студијима треба улагати у то да свако добро научи да пише и да чита и да зна националну историју, тако на другом делу спектра треба буду компетентни и стручни, да могу да се укључе у економију 21. века.
Који је ваш став по питању привредне сарадње са регионом кроз ЦЕФТА или Отворени Балкан?
Однос са суседима је јако битан - однос са суседима у згради или са суседним државама. Ми имамо врло отворена питања с некима од суседа. И ту пре свега мислим на статус Косова и Метохије и однос према Албанији у контексту неслагања по питању Косова и Метохије. Тако да, за мене је Отворени Балкан био један прилично неопрезан и недовољно добро испреговаран и институционални корак. Народна странка нуди, имајући у виду то да су односи са суседима јако важни, посебну врсту односа са Северном Македонијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином. То су наши најближи суседи у смислу тога да говоримо исти језик, да делимо обичаје и истинске прилике, живели смо у истој држави јако дуго. Нудимо идеју балканског Бенелукса, по угледу на унију Луксембурга, Холандије и Белгије. То су најбољи примери од пре Европске уније, поготово имајући у виду то да ће по свој прилици врата Европске уније за чланство свих тих држава које сам споменуо остати затворена још једно дуже време.