Одбацивање француско-немачког плана не можемо оставити по страни, за неко друго, слободније и срећније време, јер ће он у супротном почети да се примењује од почека следеће године. Ми немамо тај луксуз да себи дозволимо одлагање, јер ћемо у супротном доживети да тзв. Косово постане пуноправни члан Уједињених нација, каже у интервјуу за новине "Нова" лидер Народне странке Вук Јеремић, говорећи о првом услову ове странке за постизбому коалицију и евентуално формирање прелазне владе с остатком опозиције.

Какав резултат очекујете на изборима 17. децембра, мислите ли да ћете прећи цензус?

Не само да прелазимо цензус, већ ћемо бити најпријатније изненађење ових избора. Од Народне странке ће зависити формирање нове власти - у престоници сасвим сигурно. С тим у вези, ми смо гаранција да ће систем бити промењен у Београду. Када говорим о промени система, ту не мислим само на промену власти у смислу онога ко управља градом, већ начин на који се приступа вођењу престонице. Београд више не може бити доживљаван као партијски плен, то је нешто на чему ће Народна странка инсистирати. Глас за Народну странку је глас за промену система у републици, покрајини и главном граду.

Шта подразумева промена система кад, на пример, говоримо о Београду?

Ако ме конкретно питате за престоницу, промена система значи да она више неће моћи да се води на онај начин на који ју је водио Александар Шапић, али ни на онај начин на који ју је водио онај који је Шапића направио, а то је Драган Ђилас. Дакле, Београд неће моћи да се води као у прошлости, престоница не може да буде страначки плен. Договор о новој градској влади се не сме свести на договор о томе ко ће да добије које градско предузеће. На пример, ви узимате Градско грађевинско предузеће, а ми „Зеленило“, итд... Мора да буде промењен систем власти. То за почетак значи ригорозну контролу трошења јавних средстава и успостављање антикорупцијског тела у Београду, које ће се постарати да не долази до било какве врсте злоупотреба. То је оно на чему ће Народна странка инсистирати.

Помињете Шапића, помињете и Ђиласа. Његова странка ССП је део коалиције „Србија против насиља“. Уколико после избора буде било могућности да опозиција формира власт у Београду, да ли бисте пристали на постизборну коалицију с њима?

Ако говоримо о државној власти, три ствари ће нас примарно руководити у разговорима о будућој влади. Те три ствари су нам биле окосница кампање, јер ми смо странка која говори исто и пре и после избора. Под један, то је однос према Косову и Метохији, тј. неопходност недвосмисленог одбацивања француско-немачког плана за независност КиМ, јер би нечињење по том питању имало далекосежне последице. Његова примена би значила да Србија дефакто признаје независност тзв. Косова, и довела би под знак питања опстанак државе. Друга ствар је законска забрана копања литијума у Србији, јер је то такође директна и непосредна опасност у смислу тога да У ће у Србији моћи да се живи здрав живот. Трећа ствар је промена система. Рекао сам вам већ шта то значи у контексту Београда, а то важи, наравно, и на нивоу државе. За почетак, промена система вредности из које после произлазе и све остале промене. Промене у економском функционисању, у просвети, здравству, правосуђу и свим другим доменима друштва.

Кад се говори о постизборним коалицијама, помиње се и могућност формирања техничке или прелазне владе, која би сва питања у којима се опозиција не слаже оставила по страни, за период после неких нових “слободних” избора који би били одржани након годину и по дана. Да ли очекујете да француско-немачки план, ипак, одмах буде одбачен?

Ја мислим да ми одбацивање француско-немачког плана не можемо оставити по страни, за неко друго, слободније и срећније време, јер ће он у супротном почети да се примењује од почетка следеће године. Ми немамо тај луксуз да себи дозволимо одлагање, јер ћемо у супротном доживети да тзв. Косово постане пуноправни члан Уједињених нација. Зато се одбацивање тог плана не сме одлагати, неопходно је заузимање јасног става по том питању. За Народну странку је то прва тачка договарања, једнако важна као и друге две.

Шта би се десило уколико би у тим постизборним преговорима одбили ваше услове? Да ии бисте тада ви одбили да учествујете у смени власти?

У Београду, с обзиром на то да се на том нивоу не одлучује о француско-немачком споразуму и копању литијума, најрелевантнија тачка је промена система. А то значи да систем у престоници не може да се води на начин на који га је водио Шапић или нешто пре њега Драган Ђилас.

А на републичком нивоу, како бисте реаговали да одбију ваше услове?

На републичком нивоу неопходно је одбацивање француско-немачког плана и забрана копања литијума. Ми ћемо инсистирати на томе, а верујем да ће за тако нешто бити разумевања у опозицији. Очекујем да ће наши аргументи бити прихваћени, јер су они пластични и необориви. То ће учинити и они који не деле наше мишљење о француско-немачком плану, јер ти су у прошлости своје ставове после избора мењали. Примораћемо их да и сада то ураде, овај пут у корист грађана Србије.

Кад говоримо о француско-немачком плану и косовском питању, шта је ваш предлог за решавање овог проблема?

За почетак одбацивање овог плана, јер он предвиђа да Србија призна независност КиМ. После тога је потребно наступити активно, пре свега према западним партнерима, с предлогом како да се стабилизују наши политички односи, и како да наше економске везе не буду оштећене. Потребно је редефинисање односа Србије и ЕУ, који више не би подразумевао то да Србија настави да се претвара да иде ка чланству у ЕУ, с обзиром на то да нам је експлицитно постављен неприхватљив услов да морамо да признамо “Косово” да бисмо ишли даље. Ја и иначе мислим да наше чланство у ЕУ не би било оствариво све и да то прихватимо, имајући у виду да у Европи не постоји политичка воља за даље проширење.

Покушаји деснице да на овим изборима изађе у једној колони нису успели. Да ли мислите да је власт имала заслуге за то?

Нема никакве дилеме да је управо власт та која је имала највише користи од тога што се десница није ујединила. До уједињења није дошло због тога што Заветници и Нови ДСС нипошто нису хтели да иду једни с другима. Народна странка је урадила све што је било у нашој моћи да до уједињења дође, и у томе смо имали подршку угледних интелектуалаца као што су Мило Ломпар, Милош Ковић и Матија Бећковић. С обзиром на то да све ове странке говоре о неопходности одбацивања француско-немачког плана и опасности која вреба од примене тог плана, једини разуман и државотворни корак је био да се ујединимо.

 

Интервју приредила Јелена Јеловац