Члан Председништва Народне странке Владимир Ковачевић изјавио је данас да је пад животног стандарда грађана неминован и да на то јасно указују поскупљења основних животних намирница, попут уља, као и поскупљење струје и бензина.
„Није суштина у томе да је просечна плата 500 евра, него шта се за тих 500 евра може купити, а може се купити све мање, јер у продавницама готово све поскупљује. Само уље је поскупело са 150 динара на 200 динара, а бензин је у Србији најскупљи у региону, скупљи него у Македонији, Бугарској, Румунији и Мађарској“, рекао је Ковачевић телевизији Н1.
Ковачевић је подсетио да је струја за индустрију само у једном дану поскупела 14 одсто.
„Министар финансија Синиша Мали се похвалио повећаним приходима буџета и рекао је да је показатељ економски опоравак. Не слажем се са тим, јер најзначајнији и најстабилнији приходи буџета долазе од наплате ПДВ-а на увоз. То значи да је наша економија болесна“, рекао је Ковачевић.
Ковачевић је истакао да је решење за опоравак привреде у јачању домаће производње.
„Уместо тога, Влада Србије намамљује стране инвеститоре великим државним субвенцијама из буџета које износе између 15.000 евра и 100.000 евра по запосленом раднику. Страни инвеститори селе своје фабрике из Немачке и Италије, где радницима дају месечне плате од 2.500 евра, док им у Србији плаћају 350 евра месечно и то из субвенција. Нема ту ни економског патриотизма власти нити економске правде“, рекао је Ковачевић.
„Континуирано повећање привредних активности мора се заснивати на подршци домаћим предузетницима“, рекао је Ковачевић.
Ковачевић је указао на парадокс да инспекције затварају мале радње на 20 дана због неслагања у рачунима од свега неколико стотина динара, док у фабрику „Слобода“ из Чачка, у којој су избиле две велике експлозије у последњих 15 дана, инспекција нити улази нити примењује Закон о раду.
Ковачевић, који је и председник Одбора Народне странке за привреду и предузетништво, рекао је да се у Србији граде путеви, али је питање по којој цени, и додао да би се лако могло испоставити да је цена по километру пута могла да буде и три пута мања.
„Нема транспарентног уговарања финансирања тако великих инвестиција и зато се може догодити негативан сценарио да заједничком имовином јемчимо за потенцијалне невоље“, рекао је Ковачевић.
Ковачевић је навео да би требало размислити о томе да Србија, уместо што извози јефтину радну снагу, почне да увози стручњаке који ће обучити младе у Србији како не би одлазили у иностранство.