Народна странка

Гајић: Председници судова поново изабрани кршењем Уставног закона

Гајић: Председници судова поново изабрани кршењем Уставног закона

Посланик Народне странке, адвокат Владимир Гајић, изјавио је данас да одлазећи Високи савет судства крши Устав јер поново предлаже да Скупштина Србије бира председнике судова, што је у супротности са Уставним законом.  

„Уставни закон је прецизан и ништа не оставља недореченим. По Уставу, скупштина више не може да бира ни судије ни председнике судова, а по Уставном закону у прелазном периоду скупштина не може да бира председнике судова“, рекао је Гајић на седници парламента.

Гајић је навео да су на прошлој седници скупштине „неуставно изабрани“ председници неких од најважнијих судова у држави, попут председника Управног суда, Привредног апелационог суда и Апелационог суда у Београду.

„Некима од тих председника то је трећи или чак четврти мандат, па ће неки од њих више од половине судијске каријере провести као руководиоци судова“, рекао је Гајић.

Гајић је истакао да ће републичка јавна тужитељка Загорка Доловац „успети да достигне читавих 20 година на тој функцији, што је непревазиђени раритет у Европи“.

Посланик Народне странке је навео да је неопходна потпуна деполитизација главних функција у правосуђу, а да „нема говора да ће то урадити садашња власт“.

„Независност судства не зависи превасходно од правног оквира, Устава и закона него од људи који би требало да имају карактер, чврстину и који би требало да буду правници који су изграђени као независни и слободни људи“, рекао је Гајић.

Гајић је додао да у Србији „није било независног суда ни раније, нема га сада, а вероватно га неће бити још дуго у будућности“.

„Никад нисмо имали независан суд, а главни проблем је у нашем културном моделу, који у правосуђу карактерише Павловљев рефлекс на основу којег делују људи на правосудним функцијама и они увек слушају и раде оно што од њих очекује извршна власт“, рекао је Гајић.

Гајић је навео да у Србији постоји „само партијска власт, по могућности апсолутна“.

„То је културни модел који се гаји 80 година у континуитету и то није проблем само правосуђа и правника, него целог друштвеног живота. Када будемо као друштво имали снаге и знања да променимо тај културни модел, можда ћемо бити у стању да постанемо нормално и праведно друштво“, закључио је Гајић.