Посланик и потпредседник Народне странке, адвокат Владимир Гајић, изјавио је данас да „слобода медија директно зависи од независности правосуђа“, које је у Србији под политичком контролом, јер власти на кључна места у правосудном систему непогрешиво постављају особе које нису независне.
„Како власт никад није погрешила па за републичког тужиоца поставила личност која ће почети да се бави својим послом и користити огромна законска овлашћења? Данас у Србији има тек троје, четворо судија који говоре отворено, двоје или троје тужилаца, па чак ни више од десетак адвоката од укупно 10.000 адвоката“, рекао је Гајић у подкасту „Разговори у посланичком клубу“.
Гајић је истакао да „политика контролише правосуђе за све што је политици важно“ преко председника судова и шефова тужилаштва, док у „обичним грађанским споровима и обичним кривичним поступцима“ долази до изражаја независност и суди се поштено, а највећи број поступака је такав.
Посланик Народне странке је навео да „ништа не вреде“ овлашћења, независност и безбедност судија Уставног суда Србије.
„Када су добили Бриселски споразум, они су одбили да расправљају о томе уз образложење да није реч о правном документу, него о политичком“, рекао је Гајић.
Гајић је додао да судије Уставног суда зато нису хтеле да оцењују Бриселски споразум, иако је тај документ изазвао само правне последице по развлашћивање српске државе на Косову и Метохији.
„Јавности није довољно познато да нема слободе медија без независног правосуђа, јер су у директној вези“, рекао је Гајић.
Гајић је додао да се „судије не могу законима учинити независним, јер имају Павловљев рефлекс да слушају извршну власт“.
„То им је усађено у кичмену мождину. Проблем свих проблема у Србији је незнање и зато би морало да се много више улаже у просвету и образовање. Ни у школама, ни у гимназијама нити на факултетима није успостављен систем који подстиче људе да критички мисле и да буду слободни људи“, рекао је Гајић.
Гајић, који је и члан Одбора Скупштине Србије за контролу служби безбедности, рекао је да је служба државне безбедности „једина која је од 1945. године континуирано на власти, како год јој гласио назив, КНОЈ, ОЗНА, Државна безбедност или БИА“.
„Мењале су се власти и политички системи, али је служба увек била ту. Тај континуитет је застрашујућ, јер су они 1945. године организовани по совјетском моделу који никада нису напустили. Служба безбедности је од 1945. директно учествовала у политичким ликвидацијама“, рекао је Гајић.
Гајић је додао да „основна делатност службе није оно што је закон прописано“.
„Тиме се најмање баве, него своје ресурсе и потенцијал, који нису мали, усмеравају на такозване унутрашње политичке непријатеље. Данас раде све што су радили пуних 45 година у једнопартијском социјалистичком поретку, и сви из опозиције смо њихова тема. Служба се, нажалост, и даље највећим делом користи као унутрашња политичка полиција, и што је режим репресивнији, то је служба јача и важнија“, рекао је Гајић.
„То је једна хидра која одлучује ко иде горе, а ко доле и да ли је дан или ноћ“, додао је Гајић.
Гајић је навео да се на чело службе постављају „људи који са тим послом немају никакве везе, попут Братислава Гашића“.