Ауторски текст председника Правног савета Народне странке Слободана Доклестића објављен у листу "Данас":

 

После десет година напредњачког „кувања жабе“ по питању Косова и Метохије стигли смо до тренутка истине. Председник Републике је, додуше за сада само усмено, прихватио „француско-немачки“ план за КиМ и усагласио услове за његово спровођење у дело.

Укратко, овај план третира такозвано „Косово“ (без звездице) као суседа Србије, који је потпуно равноправан и једнак у правима са Србијом. Осим тога, овим планом се предвиђа да Србија не може да представља такозвано „Косово“ у међународној сфери, те да се Србија неће противити чланству такозваног „Косова“ у било којој међународној организацији (укључујући и УН). Ако се томе дода и то да се овим планом Србија обавезује да поштује „државне симболе“ (!) такозваног „Косова“ и да се односи Србије и такозваног „Косова“ уређују на основу принципа из Повеље УН – онда је јасно да овај план представља ништа мање од признања такозваног „Косова“ од стране Србије. Последице прихватања овог плана би за Србију биле катастрофалне.

Наравно, правно посматрано, овај план је очигледно противуставан, а његово прихватање од стране било ког државног званичника представља извршење кривичног дела „угрожавање територијалне целине“ из члана 307 Кривичног законика (за које је предвиђена казна до 15 година затвора). Међутим, у земљи сломљених институција то мало вреди. Очекивати да ће било који државни орган спречити противуставно деловање би једноставно било наивно.

Осим тога, десет година веома пажљиво осмишљене психолошке кампање, којом се грађани константним изливима дефетизма са највиших државних адреса ментално припремају за признање такозваног „Косова“ је евидентно имало ефекта. Грађани су по овом најважнијем државном и националном питању масовно анестезирани и доведени у стање апатије. Противуставни наратив је добио право грађанства у друштву, а у изврнутом систему вредности они који бране Устав и државу се проглашавају за екстремисте.

О држању СПЦ је најбоље ћутати.

У таквој ситуацији поставља се питање да ли смо заиста спремни да апатично у тишини посматрамо овај срамотни процес како се дешава пред нашим очима?!

Будући да у овом тренутку нема те енергије у народу која би довела до масовних протеста, једина легална, ненасилна и демократска могућност коју имамо да ово спречимо јесте да скупимо 100.000 потписа за расписивање референдума на којем би се грађани изјаснили о овом плану. Као један од аутора народне иницијативе за расписивање овог референдума, коју је у Народној скупштини поднела посланичка група Народне странке, хтео бих да је кратко образложим.

Уколико скупимо потребан број потписа, Народна скупштина је дужна да да распише овај референдум чији ће резултат бити обавезујући за све државне органе. Од дана предаје потписа па до одржавања референдума ниједан државни орган не би смео да предузме ниједан даљи корак у погледу прихватања или спровођења овог плана. По свим истраживањима јавног мњења, јасно је да је огромна већина грађана Србије против овог плана (више од 80 одсто). Одбацивањем овог плана на референдуму грађани Србије би целом свету послали јасну поруку да не прихватају овај предлог и да Србија не признаје лажну државу „Косово“.

Референдум је инструмент непосредне демократије, где се грађани директно питају о најважнијем државном и националном питању. Како се овај план појавио након последњих избора, о њему грађани нису имали прилике да се изјасне на изборима, па је логично да добију прилику да то учине на референдуму. То је елементарна демократска тековина, а власт би, да је иоле поштена, и сама расписала овај референдум уместо што страхује од њега. Јер власт која се плаши гласа народа је ненародна власт која зна да спроводи нелегитимну политику која нема подршку грађана.

Без референдума поновиће нам се сценарио као са такозваним „Бриселским споразумом“ који је такође противуставан, али је без обзира на то потписан и спроведен у дело, а Уставни суд је одбио да се о њему изјасни! Само ће овог пута последице бити много теже и трајне – попут признања такозваног „Косова“ од пет држава непризнавача из ЕУ, уласка те лажне државе у УН и друге међународне организације и тако даље. Другим речима, последице ће бити неповратне, а прича о томе како је овај споразум противуставан ће остати јалова јадиковка.

Коначно, овај референдум ће бити немогуће покрасти. Прво, зато што је 80 одсто грађана против овог плана. Друго, јер ће патриотска и државотворна опозиција контролисати сва гласачка места.

Укратко, нема другог легалног начина да спречимо признање сецесије наше јужне покрајине.

Од нас зависи!

Др Слободан Ј. Доклестић,
председник Правног савета Народне странке