Носилац листе „Народна странка – Сигуран избор. Озбиљни људи“ за покрајинске изборе у Војводини Синиша Ковачевић изјавио је данас да се проблем водоснабдевања Војводине може решити преусмеравањем воде из Јадра, где се налази највеће водоизвориште квалитетне воде у Европи, али да је услов за то забрана копања литијума код Лознице.  

„Јадар и Рађевина су обод Панонског мора, то је Војводина само се тако не зове, прелеп и преплодан крај који лежи на највећем водоизворишту квалитетне воде у Европи. Војводина је жедна, две трећине Војводине пије неквалитетну воду, а трећина која има квалитетну воду добија је из азбестних цеви. Јадар, који се наслања на Војводину, идеална је ситуација да се то водоизвориште преусмери у Војводину и да пијемо воду као људи“, рекао је Ковачевић Радио-телевизији Војводине.  

Ковачевић је истакао да је Народна странка изричито против копања литијума и прљавог рударства, и додао да „за литијум не постоји еколошки стандард“.

„Питање литијума је везано и за судбину Војводине. Нама се нуди колонијална варијанта да као Конго дајемо своје дијаманте Белгијанцима, а да заузврат добијемо бич и ланце. Нигде у свету се литијум не вади у насељеним подручјима. Вади се у Чилеу, Аустралији, Кини и Америци – али у пустињама и тамо где нема људи, јер је технолошка варијанта којом се из руде стиже до литијума готово катастрофична“, навео је Ковачевић.

Ковачевић је прецизирао да се за добијање литијума у Јадру у плодну земљу мора сипати „1.100 тона сумпорне киселине дневно“.

„Како ће се транспортовати та сумпорна киселина? Преврћу нам се вагони са кукурузом  на пругама. Знате ли шта је 1.100 тона дневно? То је милион и 100.000 флаша од литре дневно. То су флаше које су поређане од Београда до Новог Сада и назад и тако 365 дана у години. Та ће киселина ићи у Дрину, Саву и Дунав“, објаснио је Ковачевић.

„Потребно је, такође, активирати и неколико стотина тона експлозива на дан и тамо ће врло брзо уместо плодног раја бити пејзаж као на Месецу. Да ли ћемо на то пристати да би Европљани дисали здравији ваздух“, упитао је Ковачевић.  

Ковачевић је рекао да је „земља са том количином сумпорне киселине и експлозива заувек изгубљена и не постоји начин да се она икада ревитализује“.

„Можете ли замислити шта је милион и 100.000 литара сумпорне киселине на дан? Капиларним системима ће та вода, односно киселина, доћи и до Новог Сада, тако да ако једног дана осетите благи укус киселости у славини на Лиману, знајте да је то зато што смо тако великодушно пристали да уништимо комад своје земље да би Немци и Холанђани дисали чистији и здравији ваздух“, закључио је Ковачевић.