Преузето са портала листа „Данас“.
Кад сам видео могућност да нешто лично урадим, покажем грађанима, да нешто допринесем, а не само да седим код куће, анализирам на фејсу, твитеру, инстаграму, да причам на пијаци, одлучио сам крајем 2017. године да се активно укључим у политику, каже за "Данас" 25-годишњи Новосађанин Александар Максимовић, председник омладине Народне странке у Новом Саду.
Он је то казао објашњавајући зашто се политички ангажовао за разлику од већине младих који беже у политичку апстиненцију. За неколико месеци требало би да приведе крају студије на Правном факултету. Десет година тренирао је кошарку.
„Није ми се свидело то што је систем апсолутно труо, ништа не ваља. Где год загребемо мало дубље појави се неки проблем, искључиво од СНС-а. Не кажем да ни раније није било много боље, али ово је стварно катастрофа, поготово за младе људе“, додаје Максимовић.
Каже да је један од преломних момената био када му је пријатељ затражио позајмицу како би девојку одвео у биоскоп.
„Луксуз за младе је постао базен, биоскоп, да не причамо о гориву, регистрацији аутомобила, школарини… Овде (у Народној странци, оп. Р.Б.) сам осетио да могу да искажем свој потенцијал, екипа је врхунска, радимо као један организам, надопуњујемо се, добро смо организовани…“, каже Максимовић.
На конференцијама за медије на Тргу слободе загризли сте у озбиљну причу о корупцији у граду, спрегама власти и појединаца који се захваљујући томе богате. Имате ли доказе за тврдње које износите?
Наравно, за све што износимо у јавност прикупимо доказе, анализирамо и тек након тога излазимо са чињеницама пред грађане.
Шта сте открили у вези фирме Монтоп у власништву Марка Босанца?
Објавили смо већ да, када се обрачуна ПДВ, да је у пословању између те фирме и градоначелника Милоша Вучевића фирми Монтоп донело преко милијарду динара. Обнародовали смо да је са Монтопом склопљен уговор у вредности осам милиона динара за „пројекат“ пребројавања путника на аутобуским стајалиштима. Претходни уговор за исти „посао“ донео им је четири милиона динара. То је изазвало највећу реакцију у јавности, не због суме, него због тога што се види колико су они осиони, безобразни и бахати. Да не кажем, да на тендерима посао добија фирма Монтоп, нико други не постоји, они раде све од игле до локомотиве. То је један фин пакет два пријатеља.
НС је бојкотовала прошлогодишње изборе, па једино на улици може да се обрати грађанима и већ на почетку наишли сте на „мину“, односно на прес вам је упала чланица СНС Сташа Стојановић, која је, како се похвалила, завршила „академију СНС за младе лидере“, тврдећи да не говорите истину када оптужујете градоначелника Вучевића. Како си то доживео?
Јасно је да је она за то инструисана, чак можда и из централе странке. То је био мој први јавни наступ и лоше су проценили нашу реакцију мислећи да ћемо да одговоримо са неком агресијом што би они могли да искористе. То код нас нећете видети никада. Једноставно нисмо ми ти, то је НС, културни, морални део Новог Сада. Та особа је послата са јединим циљем да замаскира нашу конференцију. Дошла је без икаквог доказа, само са причом, ми смо имали као доказ уговоре, а она празну причу.
Она се касније хвалила да је за тај наступ похвалио чак и лидер странке Александар Вучић.
Ту сам се мало разочарао. Председник државе, уместо да смирује страсти, он отворено подржава упаде на опозиционе скупове. Шта даље треба да очекујемо, да ће да нам уђу у просторије кад им се не свиђа оно шта ми говоримо. Већ десет година траје шиканирање сваког ко опозиционо мисли. То је све израженије, имали смо више случајева пребијања активиста, да не причам о позивима и претњама, то је постала свакодневица сваког опозиционог грађанина. Председник је тај који има највећу моћ у држави и, нажалост, он потпаљује те страсти. То је катастрофално, он води ту политику.
Да ли је у том духу потпаљивања страсти прошао и други наступ у јавности када су те појединци из режимских медија засипали салвом којекаквих питања спречавајући те да и одговориш на њих?
То је, нажалост, постало стандардно у Новом Саду. Не дозвољава се да одговоримо на питања. Сташу су заменили новинарима. Очекујем такве реакције и надаље, упадање у реч, вређање, дерњаву…То су они и ту нема никакве промене, нити видим да градска власт то хоће да промени.
Једно од тих питања односило се на наводну претњу неког од чланова НС да на нападе треба одговорити формирањем пајсер бригада у Народној странци. Да ли је то истина, о чему се ради?
Глупо је причати о томе када сви знамо да у сваком засеоку, сваком селу и граду постоје њихови батинаши који скупљају гласове, који се баве притисцима и изнудама. Они су толико постали бахати и безобразни, то је постало отворено, зна се ко су батинаши у Новом Саду, ко пребија и застрашује, да ствари које они чине, пребацују Народној странци искључиво због тога што им наша странка представља највећу претњу. НС је најбоље организована опозициона странка у Новом Саду, а тако је и на нивоу државе. Они играју пинг понг са нама и пребацују у наше двориште оно што они раде. Нисам видео ниједну пајсер бригаду Народне странке.
Да ли су у том стилу и оптужбе против опозиционих лидера да су лопови по систему „држте лопова“ да би се нешто сакрило том галамом?
Нек ухвате лопова већ једном после десет година. Ако је неко лопов, ухапсите га. Стално ми постављају питања о Бориславу Новаковићу (председник Градског одбора НС, који је био оптужен за малверзације док је био директор Завода за изградњу града, али су те оптужбе одбачене и он је ослобођен, иако је неко време провео у притвору – оп Р. Б.) и на њих више нећу одговарати јер је то био један монтиран политички процес.
Где и како видиш своју и будућност своје генерације, да ли се, као већина младих у Србији, спремаш за одлазак или останак?
Не спремам се за одлазак, никада ми то није било у глави из простог разлога – ја сам рођени Новосађанин, желим да цео живот проведем у мом граду, мислим да је Нови Сад најлепши град у Републици Србији. Наравно, мислим да има толико ствари које могу и треба да се поправе и то је на мојој генерацији да учини. Има толико посла овде. Чим се промени овај режим, мислим да ће се вратити многи који су отишли.
Вучић стално говори о тајкунима, које види искључиво међу неким припадницима бивше власти, али не и у редовима СНС. Само у Новом Саду међу тајкуне се могу убројати Марко Босанац, Слободан Милић, власници Галенса, који су се за кратко време добро обогатили…
Изгледа као да они не постоје, као да су неки духови. Јасно је зашто они не помињу те тајкуне јер раде послове са њима. Нека људи из тужилаштва погледају члан 366. Кривичног законика – трговина утицајем и биће све јасно. Исто тако је веза градоначелник Милош Вучевић – Марко Босанац, Милош Вучевић – Галенс, Александар Вучић и остали људи у Београду.
Интервју приредио новинар листа „Данас“ Радован Балаћ
Фото: Радован Балаћ