Опстанак друштва је нераскидиво везан за најважнији ресурс – воду, и 21.век ће неминовно донети озбиљне проблеме са водоснабдевањем, које је цивилизацијски проблем и захтева ургентно решавање. У Србији, као и у свету, питање водоснабдевања једна је од кључних тема којој би требало посветити посебну пажњу.

Важно је сачувати сваку кап наших река од загађења и спречити свако потенцијално урушавање водних екосистема.

Усвајањем резолуције Уједињених нација 22. март проглашен је Светским даном вода.

Србија, ма колико се то нама чинило немогућим, спада у европске земље сиромашне водом.

Просек у водоснабдевању је 150 литара по глави становника дневно. Мештани многих насеља у Србији оскудевају у води за пиће, а у протеклој деценији тај проблем је још наглашенији.

У околини Београда су честе рестрикције и огромни су губици у мрежи. Многи јавни водоводи су по истраживању Института Батут у 2020. години дистрибуирали неисправну воду за пиће. У неким местима, попут Нове Вароши, чак је једна трећина узорака била микробиолошки неисправна, што је апсолутно недопустиво.

Зрењанин већ 17 година апсолутно нема решење за водоснабдевање грађана.

Услед оваквих проблема ми се данас и на "политичком фронту" боримо против узурпатора и профитера.

Макишко поље, резервоар питке воде главног града, напали су инвеститори из државних клупа који планирају на њему изградњу депоа за метро и станоградњу за 35.000 становника (Вршац има 32.000 становника). На сурчинском водоизворишту планирана је изградња националног стадиона.

Чисти потоци Власине, Старе планине, Кучаја и других локалитета су под сталном стрепњом да их инвеститори не стрпају у цеви.
Повлашћене фирме купују бање по Србији.

Највећи институт за водопривреду у овом делу Европе "Јарослав Черни" продат је грађевинској фирми.

Наше канализационе воде теку право у реке и потоке.

Нови Сад, Београд, Смедерево и други градови на Дунаву апсолутно немају пречистаче отпадних вода. Градски потоци су претворени у отворене фекалне колекторе.

Крајње је време ставити тачку на ове проблеме.

Србија може и мора да брине о својим водама.

Морамо се одупрети рударској лоби мафији која планира да наше водотокове третира концентрованом сумпорном киселином, цијанидом и осталим отровима.

Србија мора да гради комуналну инфраструктуру и погоне за пречишћавање отпадних вода.

Србија мора да се окрене природи и своје ресурсе сврсисходно употреби.

Србија то може, а Народна странка зна и како. Залажемо се да се стандард живота грађана огледа и кроз амбијент у коме ће живети.

Залажемо се за примену Закона о водама, повећању броја водних инспектора и њихових надлежности.

Прописаћемо да фабрика не може да почне да ради пре него што обезбеди санитарни третман употребљених вода.

Србију ћемо учинити државом која ће свим својим грађанима гарантовати сигурно водоснабдевање квалитетном водом за пиће.  

Србија не заслужује мање од тога, а ми држимо реч!

 

Одбор Народне странке за заштиту животне средине