Градска власт, као и у случају измена Закона о главном граду, поново доноси стратешке документе у потаји, далеко од очију стручне и опште јавности, без дијалога са грађанима и опозицијом.
Седница градске скупштине на којој би требало да се измени Статут града Београда заказана је, без икакве припреме или претходне расправе, за четвртак, 25. јул. Иако постојећи Статут у члану 148. предвиђа јавну расправу о свим потенцијалним изменама овог „устава“ наше престонице, од тога ништа није било.
Откуд овај презир власти према јавности и демократским принципима? Бојим се да се одговор крије у лошим намерама. А намера власти је да се ове на брзину донете измене маркетиншки и једнократно искористе за изборе за скупштине београдских општина, предвиђене за март наредне године.
Председници градских општина су у протеклим годинама бивали понижавани од сопствене партије, радили у сенци и под палицом заменика градоначелника (бившег градског менаџера), тонули у омразу грађана или, у „бољем“ случају, у тоталну анонимност. Зато спин доктори ове власти желе да на новом закону и статуту заснују изборну кампању о „децентрализацији“ града и „новим“ надлежностима општина, што би све требало да пружи ветар у леђа и маркетиншку муницију кандидатима владајуће партије.
Камо среће да су искрени у својим намерама и стручни да барем нешто добро спроведу у нашем граду! Али политика која се заснива на јефтином маркетингу и обмани грађана не може да се промени преко ноћи, или што би рекао Валтазар Богишић, „што се грбо роди, време не исправи“.
Као што су уочи избора за Београд 2014. године обећавали три милијарде евра страних инвестиција у „Београд на води“, као што су уочи локалних избора 2016. године обмањивали јавност о моменталној изградњи канализације за целу леву обалу Дунава и новим основним школама, као што су уочи градских избора прошле године обећавали две линије метроа до 2022. године и нову аутобуску станицу до јесени ове године, у потпуно исту маркетиншку логику се уписује и актуелна прича о „децентрализацији“.
Заменик градоначелника је током припреме измена Закона о главном граду и статута најављивао силну децентрализацију, поделу града на градску и приградску зону, изјављивао да „грађани неће морати да путују 60 километара да добију неки папир“ и сличне бесмислице – јер, од тога у закону и у предлогу новог статута нема ништа.
Да ли је децентрализација то што једино у Београду савете месних заједница неће моћи да бирају грађани на директним изборима? У члану 124. новог статута брише се и став да месна заједница има свој печат и рачун.
Да ли је децентрализација то што градска управа више неће одговарати градским одборницима директно избраним од грађана, већ искључиво Градском већу у коме заменик градоначелника ведри и облачи? Изменама статута се укида и право градског парламента да контролише финансијске извештаје јавних комуналних предузећа, као и обавеза градоначелника и већа да подносе извештаје градским одборницима, који представљају глас Београђана.
Да ли је децентрализација то што се укидају правобранилаштва градских општина и све се ставља под капу градског правобранилаштва? Да ли је децентрализација то што градске општине дефинитивно неће имати свој пословни простор, своју инспекцијску службу, своју имовину? Ако су заиста хтели да децентрализују Београд и дају веће надлежности градским општинама, могли су да искористе члан 18. Закона о јавној својини који каже да се „Статутом града може предвидети да градска општина има јавну својину на покретним и непокретним стварима“. Ништа од тога.
Статут не дефинише ни критеријуме за висину буџета градских општина. Општински приходи ће и даље зависити од годишње милостиње града, односно од политичких одлука владајуће партије, јер се до сада показало да градске општине у којима грађани гласају за другачију опцију од оне на власти у граду добијају мања средства.
Једине нове компетенције градских општина које се наизглед могу сматрати децентрализацијом јесу враћање надлежности за легализацију једног дела бесправних објеката (површине до 400 квадратних метара, односно до 3.000 квадратних метара), као и за издавање грађевинских дозвола (површине до 1.500 квадратних метара, односно 5.000 квадратних метара). Међутим, у граду, као и у читавој Србији, на снази је систем електронског издавања дозвола, чиме је овај процес практично централизован. Општине неће имати право ни на своју грађевинску инспекцију, нити да убирају доприносе за уређење грађевинског земљишта, тако да се овде ради о лажној децентрализацији.
Београду заиста треба нови статут. Али статут који представља истинску децентрализацију. Који предвиђа учешће грађане у доношењу одлука кроз вођење јавних расправа и, у посебним случајевима, организовање референдума. Потребан нам је статут којим се ограничава извршна власт, а скупштини омогућава да врши пун наџор над градском управом, трошењем новца пореских обвезника и пословањем јавних предузећа.
Београду су, поред статута, потребни и нови генерални план, нова стратегија развоја, као и јавни медијски сервис који ће служити грађанима, а не партији на власти. Много посла је пред нама, али предуслов за све то јесте да оде актуелна управљачка екипа, јер се од ње дефинитивно ништа више добро не може очекивати, што показује и овај предлог „новог“ статута.
Никола Јовановић,
потпредседник Народне странке и шеф одборничке групе Савез за Србију у Скупштини Београда
Објављено у листу "Данас"