У прорежимским медијима све је више свакодневних доказа о слуђености ове власти.

Нико више поуздано не зна има ли те пшенице и брашна или ипак нема, хоће ли проклијати или ће побуђавити... Има ли уља и грашка или га нема... Да ли је све „до чепа пуно“, како воле да се хвале или је ипак бушно и негде цури...

Иако је данас Велики петак, дан страдања Исуса Христа, а не Васкрс, дан када се слави васкрснуће Исуса Христа, од стране наших властодржаца васкршње честитке су већ увелико почеле да пљуште на све стране.

Честитке упућују једни другима, рекламира се све то и на медијима са националним фреквенцијама, али оно што нас брине је зашто власти упорно изостављају жеље, честитке и поздраве и нашим Србима са Косова и Метохије.

Ако у Србији побројимо сва велика страдања у последњих 20 година, онда се свакако може рећи да је страдање било највеће управо на Косову и Метохији.

Ако су се кроз историју негде и пљачкале светиње, манастири и цркве, морамо нагласити да се то још једино чини управо на Косову и Метохији.

Само од почетка године, у последња четири месеца, опљачкано је више од 10 православних цркава, а само пре десетак дана опљачкана је и црква Светих Архангела у Великом Ропотову.

Зашто се онда све то заборавља и ниподаштава и то од стране власти у Београду и зашто се о томе ћути? Зар морамо да о томе ћутимо и данас када се хришћани сећају и обележавају страдање Исуса Христа, страдање хришћана?

Да ли је васкрснуће Исуса Христа потребно и Србима на Косову и Метохији или је само резервисано за рекламне честитке и поздраве међу властодршцима у Београду?

Ми, Срби са Косова и Метохије, желимо да се обратимо нашим властима у Београду, да им пренесемо да смо свесни овог историјског тренутка, рата између браће Руса и Украјинаца, да смо ми то све већ преживљавали са својим комшијама, да и даље живимо веома тешко, сваки дан нам се укида по неко право и сужава слобода.

Али и поред тога, наћи ћемо у себи љубави и снаге, и на овај дан страдања Исуса Христа, помолићемо се за прекид рата на територији источне Украјине и позваћемо нашу власт у Београду да понуди Пећку Патријаршију, Грачаницу, Високе Дечане или неки други манастир, да буду место потписивања мира између зараћених страна.

Косово и Метохија, треба да постане, уместо места на коме су почињале многе битке и ратови, место на коме се потписују мировни споразуми, место на коме се браћа мире, место на коме се враћа вера и нада у живот.

Да стотине наших манастира постану симболи љубави и мира, а не само хришћанске богомоље, за које се не сме рећи ни да су опљачкане, а камоли их посетити или прославити Васкрс.    
    

Чланови oдбора Народне странке са Косова и Метохије