Републичка изборна комисија је донела одлуку о начину на који ће бирачи са Косова и Метохије остварити своје активно бирачко право на предстојећим изборима за парламент и председника Србије. Сви медији су објавили вест о томе, али је детаљније објашњење шта се заправо десило изостало.
РИК у одлуци најпре константује да представници институција самоуправе у Приштини онемогућавају да гласање буде спроведено на бирачким местима на Косову и Метохији, и позива се на извештај који је о томе добила од Канцеларије за КиМ, а у коме се каже да представници Приштинских институција, заправо, одбијају да сарађују са мисијом ОЕБС-а на Косову у организацији и спровођењу избора за државне органе Републике Србије и тиме спречавају гласање на изборима. Канцеларија за КИМ моли Републичку изборну комисију да у складу са својим надлежностима предузме све неопходне радње како би се бирачима са Косова и Метохије омогућило да остваре своје бирачко право.
Републичка изборна комисија је одлучила, најпре, да бирачи са Косова и Метохије гласају у општинама Бујановац, Куршумлија, Рашка и Тутин. Међутим, Републичка изборна комисија и локалне изборне комисије, као органи за спровођење избора, нити други државни органи немају надлежност да преместе изборе са једног дела територије државе на други. Напротив, закон обавезује да се бирачка места, дакле места на којима ће грађани гласати, одреде тако да буду приступачна бирачима и да им омогуће да гласају без тешкоћа.
Затим, Републичка изборна комисија је овластила локалне изборне комисије за Косово и Метохију да до 26. марта одреде бирачка места за гласање бирача са Косова и Метохије у наведене четири општине централне Србије. Законски рок за одређивање бирачких места је 10 дана од ступања на снагу одлуке о расписивању избора. Дакле, законски рок за одређивање бирачких места је одавно истекао. Нико нема право да мења законски рок за предузимање те изборне радње, па ни Републичка изборна комисија.
Закон изричито прописује да бирачки одбори морају бити именовани најкасније 10 дана пре дана гласања. Законски рок за ту изборну радњу је протекао 24. марта, а Републичка изборна комисија је, флагрантно кршећи закон, без законом датог овлашења да одреди други рок, ипак одредила да ће за бирачке одборе на новим бирачким местима на којима ће гласати у централној Србији грађани са Косова и Метохије то бити учињено најкасније три дана пре дана гласања.
Исто се односи и на друге изборне радње, као што је предлагање чланова и заменика чланова бирачких одбора, припремање извода из јединственог бирачког списка за поједина бирачка места, примопредаја изборног материјала...
Дакле, избори за председника Републике и Народну скупштину се измештају изван Аутономне Покрајине Косово и Метохија без икаквог законског и уставног основа, и изборне радње се спроводе супротно важећем Закону о избору народних посланика.
Грађани који живе на Косову и Метохији ће морати да путују и по 100 километара до места на коме ће моћи да гласају на изборима 3. априла. То представља тешкоћу за гласање, а бирачка места су неприступачна јер долазак до њих за бираче представља и безбедносни ризик.
По својој суштини одлука Републичпке изборне комисије не представља одређивање начина на који бирачи остварују бирачко право, већ измештање избора са једне територије државе, коју чини једна аутономна покрајина са четири управна округа, на другу територију, коју чине четири општине у централној Србији. Такав правни акт је у супротнсоти са чланом 8 Устава, који прописује начело територијалног јединства и недељивости, и начело неповредивости границе. Такође, такав правни акт је у супротности са чланом 4 Устава који прописује јединство правног поретка.
Ако држава не може да спроведе изборе за државне органе на једном делу своје територије, јер се томе супротстављају лица која на том делу територије врше фактичку власт, то значи да је тај део територије државе окупиран.
На окупираној територији не могу се спровести избори, а измештање избора са те територије јесте, заправо, прикривање окупације.
Одлука о измештању избора са територије Косова и Метохије се правда жељом да се омогући грађанима који живе на окупираној територији да остваре своје активно бирачко право. То је лажна брига за остваривање њиховог права, најпре зато што се грађани који живе на Косову и Метохији предложеним ''начином'' остваривања њиховог бирачког права доводе у озбиљан безбедносни ризик. Затим, по предложеном ''начину'' они своје активно бирачко право могу остварити уз озбиљне тешкоће које представља путовање од више десетина километара у јендом правцу. То битно смањује приступачност остваривању права. Није, дакле, реч о бризи за грађане који живе на КиМ него о политичкој пропаганди да се о њима брине. Та пропаганда је заправо усмерена на бираче у централној Србији.
Нипошто се не сме занемарити могућност злоупотреба на 140 бирачих места за бираче са КиМ, на којима ће бити врло тешко обезбедити у наредних само неколико дана делотворну контролу гласања, бројања гласова итд.
Дакле, власт која организује ове изборе најпре крши сопствене Устав и закон, а затим излаже безбедносном ризику десетине хиљада грађана са Косова и Метохије. Све то да би прикрила окупацију дела државне територије, да би одржавала бираче у Србији, па и грађане који живе на окупираној територији у заблуди како је посвећена бризи за Србе на Косову и Метохији, што коначно отцепљење тог дела наше територије чини постепеним и неприметним. А када се освестимо, тај опаки посао ће бити окончан. Прикривање тог процеса представља саучествовање у окупацији и сецесији дела државне територије.
Јовица Ђ. Тодоровић,
члан Правног савета Народне странке и заменик члана РИК