Отворено писмо потпредседника Народне странке Борислава Новаковића градоначелнику Новог Сада Милошу Вучевићу

 

Поводом намере градских власти да граде бициклистичко-пешачки мост на месту где је претходна градска управа планирала да гради друмски мост, као бивши градоначелник, желео бих садашњем да укажем на три важна аргумента зашто је таква намера по будући културни, урбани, комунални и саобраћајни развој Новог Сада – нерационална и изузетно штетна.

Одлуку да се на стубовима моста Франца Јозефа гради друмски мост градској управи предложила је Комисија за мостове на чијем челу је, на понос Новог Сада био академик Никола Хајдин. Академик Хајдин и његов тим тада су нам изнели аргументе које време није оспорило него је само додатно учврстило.

Прво, основни смисао градње друмског моста је био да се активира и ослободи потенцијал Петроварадинске тврђаве и подграђа као једне од најзначајнијих урбаних, архитектонских, културних и историјских целина на целом току Дунава. Градњом друмског моста изместио би се саобраћај из Београдске улице и дела Прерадовићеве улице  као неопходног минимума за заштиту и развијање свих могућности овог комплекса, који би таквом интервенцијом могао да постане нови центар града, намењен искључиво пешацима и бициклистима.

Друго, градњом друмског моста растеретио би се саобраћајни правац који креће од улице Јована Суботића и наставља Булеваром Михајла Пупина према Варадинском мосту, тако што би друмски мост омогућио бољи баланс саобраћајног оптерећења Булевара Цара Лазара који директно иде на нови мост, чиме би се велики део аутомобила који крећу са Бистрице, Телепа и Лимана ка Петроварадину изместио из центра града, самим тим и из подграђа. Варадинским мостом саобраћај би функционисао усмеравањем лево и десно, без могућности да се користе саобраћајнице у подграђу.

Треће, Петроварадинска тврђава са подграђем чини једну од ретких целина доба барока које су сачуване. Измештањем саобраћаја и предузимањем других заштитарских мера Нови Сад би се знатно приближио могућности да Тврђава са подграђем буде стављена на Унескову листу заштићених објеката.

Четврто, нигде на средњем и доњем току Дунава где је река најшира не постоји пешачки мост, јер је у професионалном смислу то шарлатанство - пуно кошта, а ефекти су минимални. Већина мостова, па и онај који је пројектовао „Понтинг“ 2009. године за потребе Новог Сада омогућава изградњу бициклистичке и пешачке стазе, па остаје нејасно зашто би се градио мост само за пешаке и бициклисте. Подсећам да је председник комисије која је одобрила идејно решење те 2009. године био светски признати архитекта Борис Подрека.

Дакле, пред Градском управом и градиначелником стоје две могућности. Једна је да слушају и поштују струку, као што је претходна градска управа поштовала мишљење комисија на чијем челу су били академик Никола Хајдин и Борис Подрека или да настави са некомпетентним одлукама и потпуним занатским непознавањем начина на који функционише Нови Сад као урбана целина.

Андреј Вучић је шеф Милошу Вучевићу, а први сарадници градоначелника Новог Сада су Срђан Кружевић, као заменик градоначелника и Слободан Милић Боцара, као његов саветник и најближи сарадник.

Реч је о два опскурна политичка лика чије је животно искуство идентично уличарском бонтону и ништа од онога што они знају није за јавну употребу нити може бити од користи граду.

Зато позивам градоначелника Новог Сада да не повлачи даље кораке у правцу реализације ове сумануте идеје, а стручну јавност позивам да се укључи у јавну расправу у вези са овим, по много чему важним питањем.

 

Борислав Новаковић,

потпредседник Народне странке и бивши градоначелник Новог Сада