Србија мора много одлучније ући у процес контроле пословања компанија у офшор зонама јер је то пар екселанс питање одрживости јавних финансија и кредибилитета фискалног система.

Кључни проблем у пословању офшор компанија је да се највећи део њеног пословања одвија ван места оснивања компаније, док се порез на остварену добит плаћа у земљи регистрације а не у земљи где је добит остварена.

Свака оваква компанија је и основана да би се да би се избегло плаћање пореза у Србији.

Земље попут Србије на тај начин бивају оштећена за порез који се мери милионима евра годишње.

За Народну странку није спорно да свако тежи да створи што већу добит уз што мање трошкове.

Али је и те како спорно да се порез на добит остварену у Србији не плаћа у Србији већ у пореским рајевима.

Зато су потребне радикалније мере у циљу дестимулисања пословања у офшор зонама.

У ту сврху требало би повећати порез на добит офшор компанија са садашњих 25 одсто на 35 одсто, колико достижу порези на добит у неким европским земљама, али уз један обавезујући предуслов - преиспитивање споразума о избегавању двоструког опорезивања са земљама које су у међувремену постале офшор дестинације и због тога нису на листи јурисдикције са преференцијалним пореским третманом.

Зашто би Србија имала овакве споразуме који директно урушавају њен финансијски систем?

Како офшор дестинације нису дужне да објављују ко је власник компаније, Народна странка је за оштрију регулативу где би се потпуно онемогућило пословање офшор компанија у Србији које на било који начин опструишу давање валидних податке о власништву компанија Централној евиденцији стварних власника АПР.

За Народну странку је такође и дубоко етичко питање да ли власници офшор компанија радећи и потпуно легално и не кршећи постојеће прописе али избегавањем плаћања пореза својој земљи могу истовремено обављати највише државне функције?

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије