Време јефтиног новца је неповратно прошло. Грађани треба добро да размисле пре него што евентуално уђу у нова задуживања и да оцене да ли уопште морају да се задужују, колико ће то да их кошта на крају сваког месеца и колико ће новца банци морати да врате у коначном обрачуну. То се посебно односи на најскупље кеш кредите и кредитне картице, али генерално и на остале кредите.

Они који су већ у кредитима немају много избора. Они већ осећају раст месечних обавеза, посебно код кредита са валутном клаузулом. Исто важи и за државу која скупљим кредитима сада мења раније јефтине кредите јер није у стању да их редовно сервисира. Терет ће пасти на грађане и привреду који ће поред своје муке морати да плаћају наркоманску зависност државе од кредита преко нових намета или инфлације која је објективно значајно већа од официјелне.

На све то, држава реагује супротно свакој логици и само погоршава стање. Дизање референтне стопе НБС на пет одсто је епска глупост. Наша инфлација је делом увозна на коју не можемо утицати. Али свакако није инфлација тражње где количина новца превазилази обим роба и која изазива инфлацију и где би раст референтне стопе можда имао смисла. Супротно, она је трошковна инфлација и дизање референтне стопе само повећава трошкове привреде а грађанима који имају кредите, значајно повећавајући њихове трошкове.

Већи трошкови фирми даље гурају инфлацију кроз цене производа. Ако томе додамо да Министарство финансија не смањује трошкове кроз акцизе и порезе у циљу ублажавања инфлаторних удара већ их држи на истом нивоу. И када улазне цене енергената падају, финалне цене остају исте или се симболично смањују и држе високе цене транспортних трошкова као генераторе инфлације. Увоз прескупе струје због колапса ЕПС комплетира ову потпуно погубну монетарно-финансијску у енергетску политику режима.

 

Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије