Министарка Вујовић је у тексту, који су пренели медији, изјавила како би Народна странка „требало да понуди решења уместо што критикује Владу“, чудећи се реаговању асистента са Шумарског факултета. Обавеза нам је и дужност да проговоримо о више него уочљивим проблемима за које је ово Министарство надлежно. Подсетили бисмо министарку да је њена функција у Влади јавна и да свако има право да укаже на пропусте које та Влада чини, или неки министар у њој. Текст који је изазвао ову писану изјаву министарке односи се на критику председника ресорног одбора Народне странке за заштиту животне средине, у којој је рекао да ресорна министарка „нема елементарна знања о области којом управља“. То се на сваком кораку јасно види, јер стање животне средине у Србији је све горе и горе. Иако министарка покушава да заменом теза нашу критику учини мање важном за народ, тиме што ће попут папагаја понављати научене лажи о некаквом лоповлуку људи из Народне странке, покушају да своје неспособно Министарство оправда некаквим освртом на стање животне средине у Србији пре 10 и више година, грађани све више виде оно што удишу и у каквом амбијенту живе.
Свима је данас јасно да ово Министарство, сем што афирмише младе неталентоване кадрове, нема никакву тежину нити било коју надлежност у Влади. Несумњиво је ту да подели део одговорности за пројекте на које не може да утиче. Погледајмо примере страних инвеститора. Да ли ресорно Министарство на челу са министарком Вујовић може ишта да учини поводом енормних загађења у Бору? Не може. Да ли ово Министарство може да спречи уништавање великог дела Србије експлоатацијом литијума, за коју сви у свету и Европи знају да у данашњем технолошком процесу не може бити прихватљива за животну средину? Не може. Да ли ико мисли да се ово Министарство пита ишта у погледу загађења која ће настати на најплоднијој земљи у Србији, изградњом фабрике гума (прљава индустрија)? Уверени смо, не.
Уместо да ово Министарство служи извесној контроли над штеточинским пројектима које можда други министри покушавају да имплементирају, министарка нам преноси речи управо тих министара из Владе. Дакле, она се на овај начин јавно ставља на страну инвеститора којима је само профит важан, избегавајући да подноси пријаве против оних који девастирају животну средину, зауставља спорне пројекте и указује јавности на могуће штете. Нажалост, нико више не сматра да је ово Министарство за то способно, нити да су му намере часне и да је сврсисходно.
Будући да је његово исправно деловање и више него неопходно за напредак Србије, ми смо спремни да понудимо сву стручну помоћ и подржимо ово Министарство да се отргне од утицаја лобиста страних инвеститора, не би ли коначно у Србији кренуле ствари да се мењају на боље. Јасно нам је да у тренутном саставу ово Министарство нема потребну снагу нити капацитет да се избори за повећање зелених површина, да сачува потоке од девастирања деривационим минихидроелектранама, да сачува Србију од претварања у колатералну штету светске аутоиндустрије, да помогне повећању пошумљености која је изразито ниска и допринесе побољшању квалитета ваздуха имплементацијом сета позитивних мера.
Александар Анђелковић
председник Одбора Народне странке за заштиту животне средине