Уважени министре Селаковићу,
Из професионалне солидарности нисам желео да Вас критикујем у првих 100 дана обављања изузетно одговорне функције, упркос томе што се Ви нисте уздржавали од напада на мене у том периоду (од којих су неки, узгред буди речено, били потпуно непримерено срочени за једног високог дипломату).
Волео бих да разумете да ово чиним у најбољој намери, као и жељи да упркос нашим непремостивим политичким разликама, моје међународно искуство искористите на начин који би Вам помогао да боље и доследније кормиларите бродом српске дипломатије у будућности.
1. фебруара 2021. године, Држава Израел је успоставила дипломатске односе са “Косовом”, чиме је недвосмислено пружила подршку једностраном нарушавању суверенитета и територијалне целовитости Србије, противно резолуцији 1244 Савета безбедности УН и духу билатералних односа наше две земље, до тада заснованих на узајамном поштовању и солидарности. То је директна последица такозваног “Вашингтонског споразума”, на чији је један од примерака председник Србије Александар Вучић ставио потпис 4. септембра 2020. године у присуству тадашњег председника САД Доналда Трампа у Белој кући, слично као и тадашњи премијер “Косова” Авдулах Хоти.
Иако је то учињено пре него што сте Ви започели свој мандат министра спољних послова, на Вама је одговорност да Србија адекватно дипломатски реагује на чин који се никако не може сматрати беневолентним.
Због тога је за жаљење информација која је прострујала дипломатском заједницом у Београду, а то је да сте лично Ви донели одлуку да се протестна нота амбасадору Државе Израел уручи на непримерено ниском институционалном нивоу (начелник Одељења у министарству спољних послова), као и да се о томе јавност не обавести у форми званичног саопштења министарства. Верујем да сте свесни чињенице да је у периоду када сам се ја налазио на Вашем месту, сваки чин признања “Косова” од стране неке државе са којом је Србија имала дипломатске односе подразумевао далеко супстанцијалније мере реторзије (од повлачења нашег амбасадора на консултације у престоницу до протеривања амбасадора дотичне државе из Београда). С обзиром на то да је пуко упућивање протестне ноте пракса коју је у оваквим случајевима успоставио Ваш претходник, нећу Вам замерити онолико колико сам својевремено замерио њему.
Господине Селаковићу, до сада нисте били у ситуацији да се бавите дипломатијом на нивоу на којем се од скора налазите. Свака Ваша одлука, изјава или гест (као и уздржавање од истих) сада у међународном простору имају далеко већу специфичну тежину од огромне већине других функционера; оне се читају и анализирају као званична државна политика и рефлектују значај који земља придаје одређеним питањима.
Спуштањем нивоа и тоналитета протеста Држави Израел због успостављања дипломатских односа са “Косовом”, послали сте поруку свету да је то ствар од секундарне важности за Србију, те да они који се носе мишљу да то исто учине не морају да много брину какве би то последице могло имати на њихове односе са нашом земљом.
Желим да верујем да то нисте учинили свесно, и да ће Вам борба против међународне афирмације “Косова” као независне суверене државе (превасходно чланства у УН) бити приоритет, као што је, у нешто неповољнијим глобалним околностима, то био и мени.
Стога апелујем да будете отворени за савете оних који су годинама стицали дипломатско искуство и градили свеобухватно разумевање међународних односа, и на тај начин допринесете стварању атмосфере у оквиру Вашег министарства у којој се такви људи неће снебивати да Вам изнесу мишљење супротно Вашем примарном политичком инстинкту, који уважавам.
Желим Вам сву срећу у одбрани наших државних интереса широм планете.
С поштовањем,
Вук Јеремић
Министар спољних послова Србије
(2007-2012)
Председник Генералне скупштине УН
(2012-2013)