Народна странка

Марина Липовац Танасковић: Београђани су кивни и желе правду

Марина Липовац Танасковић: Београђани су кивни и желе правду

Преузето са портала листа "Данас".

 

Власт ће све учинити да не изгуби Београд, јер зна да када изгуби Београд све пада као кула од карата, изјавила је Марина Липовац Танасковић, председница одборничке групе Народне странке у Скупштини Београда, у интервјуу за Данас.

„Народна странка и даље бојкотује рад Скупштине града, где тренутно има своје представнике. Бојкот настављамо док се не буду стекли минимално прихватљиви услови рада и деловања Скупштине. У међувремену се спремамо за наредне изборе, јер дубоко верујемо да ће власт испунити минималне критеријуме за фер и демократске изборе и изборне услове, као и медијско отварање. Уколико не буде помака, сумњам да ће органи странке прекинути бојкот. То не зависи од нас, већ искључиво од испуњења услова који се траже од органа власти“, истиче Марина Липовац Танасковић, шефица одборничке групе Народне странке у Скупштини Београда, у интервјуу за Данас.

Липовац Танасковић овако је одговорила на питање о томе како се Народна странка припрема за предстојеће београдске изборе и има ли могућности за неке нове савезе и коалиције:

„За сада се спремамо као да на изборе излазимо самостално. Уколико не будемо бојкотовали изборе спремни смо и да будемо у коалицији. Чврстог смо става да то могу да буду само организације које су одржале реч и бојкотовале изборе у јуну прошле године. Морам да нагласим да није искључено и да бојкотујемо предстојеће изборе, уколико се не поправе изборни услови, уколико се медији не отворе и уколико не престане прогон неистомишљеника режима“, каже наша саговорница.

Неке партије одустају од бојкота, а већина истиче да опозиција у Београду има реалну шансу да оствари добар резултат, да се власт плаши београдских избора. Како материјализовати ту шансу и искористити страх владајуће гарнитуре ако се опозиција ипак одлучи за бојкот?

Опозиција у Београду има реалне шансе за победом на следећим изборима. Истраживања јавног мњења која спроводе независне агенције то и показују. Свему томе је допринео бојкот, односно протести који су се одржавали у Београду више од годину дана, протести испред Скупштине Србије, па и скорашњи протести разних група грађана и организација. Београђани су кивни на садашњу власт и жељни су правде. Све је то разлог да се власт у Београду јако уздрма и може се рећи да се плаши избора у Београду, и зато покушавају са манипулацијом изборних процеса – као на пример да се избори за председника, парламент и градски избори за Београд споје. На тај начин власт жели да има апсолутну контролу избора и да упрегне целу своју машинерију: почев од чланова, уцењених гласача, режимских медија, навијачких група итд. Власт ће све учинити да не изгубе Београд, јер знају да када изгубе Београд све пада као кула од карата!

Политиком сам почела да се бавим када сам постала члан Народне странке у октобру 2017. године, када се ова странка и основала. Ово је моје прво политичко ангажовање. Иначе сам техничка директорка у једној приватној фирми која се бави пројектовањем и наџором приликом извођења саобраћајне сигнализације у Србији, као и организовањем стручних обука из области саобраћаја у иностранству. Пре тога сам радила у још пар приватних грађевинских и саобраћајних фирми као главни инжењер за саобраћај.

Како гледате на то што се, пред почетак седница градске скупштине, уочи којих и ви држите конференције за новинаре, ту окупљају и они који нису одборници градског Парламента – чланови Двери, Марко Бастаћ, покрети који су се бунили против градње на Макишу…?

У периоду бојкота постала је пракса окупљања чланова одборничке групе СЗС у Скупштини града, ради давања изјава за медије, а везано за теме које су на дневном реду Скупштине. То што су се временом појавиле и остале организације и удружења показује само колико су медији затворени, јер је то једини вапај тих организација да се и њихов глас чује у нади да ће медији који су дошли пренети бар нешто од онога што желе да грађани чују. А грађани не чују много. Чак и „опозициони медији“ не преносе шта се све дешава. Данашњи медији су само жељни скандала и на врху приоритета нису културни, образовани, паметни људи који и те како имају шта да кажу. Са друге стране, власт се увек уплаши када види веће окупљање људи.

 

А. Поповић