Фотографије које су освануле на ФБ порталу „Догађаји у Крушевцу“ нису нас потресле по први пут. То су фотографије које гледамо већ годинама, наше реке и језера затрпане плавним таласима смећа.

Овај пут, тај поплавни талас озбиљно је угрозио водоснабдевање око 120 000 људи, и добро је да је то неко видео и реаговао на време. Људи из ЈП Водовод и Рибочуварске службе Расина су се органзовали и снашли и челичном сајлом зауставили даље ширење смећа на језеру Ћелије.

Поставља се питање зашто смеће не само да се не чисти, већ га све више и има по Србији?

Ово смеће није настало тако да се неко играо на обали и бацао сваки дан флаше у језеро. Ово је смеће које се скупљало са више депонија у водотоковима који напајају језеро Ћелије. Из неуређених званичних, и оних незваничних дивљих депонија, са којих је то смеће спрано обилним кишама и топљењем ово мало снега који је пао. 

Две ноторне чињенице увек остају сакривене иза оваквих наслова: 

1. Новци које смо давали и плаћали на основу ЕКО таксе, никада и нигде нису завршили за оно на шта су морали бити трошени ! Нису завршавали у уређење депонија, нису завршавали у уређен систем сакупљање и прераде отпада, нису се користили за формирање канализационе мреже, постројења за прераду. Највероватније је тај новац завршавао у џеповима функционера на власти.

2. Смеће се скупља и рециклира, ако има где да се обради.

Зашто власти није циљ да направи више рециклажних центара?

Оно што држава мора да уради јесте да отвори рециклажни центар који би сакупио отпадну пластику са подручја општина Крушевац, Блаце, Брус, Варварин, као и Јошаничке Бање и Копаника за сав пластични отпад који се генерише.

Да би се направио рециклажни центар потребно је земљиште са елеметима техничке заштите и контролисаног приступа; колска вага ради евиденције промета кроз центар; наткривени објекти, хале, смештај улазног материјала са регулисаним прикупљањем отпадних вода, машинска хала, магацин рециклираног обрађеног материјала; трафо – станица; анализа утицаја на животну средину; машине за прераду…

Овакав пројекат коштао би најмање 600 000 евра. С обзиром на то да власт троши много више новца на разне непостојеће пројетке, тражимо да почну да издвајају новац и на оно што је заиста важно, а то је очување животне средине.

Одбор Народне странке за заштиту животне средине у сарадњи са ОО Народне странке Раковица