Преузето са портала недељника "Време".
„Крије се у јавности да опозиција на двадесет одсто бирачких места није имала ниједног контролора“, каже за „Време“ Владимир Гајић, нови председник Народне странке. Он сматра да опозиција ни у далеко бољим условима не може да победи режим, уколико не исправи сопствене грешке.
Београдски адвокат Владимир Гајић изабран је за председника Народне странке, пошто је био једини кандидат. Досадашњи шеф странке и њен оснивач Вук Јеремић повукао се након лошег изборног резултата. Гајић је већ утаначио сарадњу са Доста је било за наредне изборе и у разговору за „Време“ прича о претходним изборима и грешкама опозиције.
Како је бити председник странке која је освојила 0,9 одсто гласова?
Није лако, али имам искуство из адвокатуре да најбоље делујем кад сам у лошој позицији. То је изазов и на суду, а и у политици. Досадно би било да је друкчије.
Вук Јеремић је основао странку и све вас окупио. Сада ће остати у дубокој позадини?
Вук ће у страначком раду бити повучен, држаће предавања у Лондону, радити нешто своје што је запоставио последњих година, али остаје наш члан и ту је за нас у сваком смислу. Посебно у ономе што најбоље зна, а то је спољна политика.
Дошли су неки млади на значајне позиције у странци. Хтео бих да делујем мало више преко људи из унутрашњости, да странка буде мало више народна. Потпредседници су сада Аца Марковић из Лајковца и Гоца Чабрић из Варварина који су у својим срединама имали јаке двоцифрене резултате на изборима.
Јеремића је био глас да је непопуларан, да му наступ више приличи дебати на неком престижном универзитету него српској политици. Ви сте ту друкчији. Може ли то нешто да промени?
Могуће. Ја сам далеко неконвенционалнији, што је можда људима ближе и можда лакше могу да успоставим контакт са обичним грађанима. Наша је нада да ће ствари да се окрену ка боље. Старији сам, друкчији карактер, а Вук и ја се политички слажемо у великом проценту, али је свакако друкчији начин комуникације.
Кажете да и даље верујете да Србији треба политика Народне странке, то јест таквог десног центра. Ако је тако, зашто се то није видело на изборима?
Ми смо жртве политичког и медијског дуопола, између чекића и наковња. Опозиција не разуме да је Вучић креатор политике у којој, као и Милошевић деведесетих, себе урамљује као патриотску опцију. А онда режим медијски форсира такозвану прозападну опозицију као највећег политичког непријатеља и представља их као издајнике.
Кад изађете пред Србе који су информисани како јесу, онда је избор доста лак и обично је два према један у корист режима. Као и код Милошевића пре 2000. године, опозиција губи све изборе, као и сада, разликом од неких милион гласова.
Решење квадратуре круга је да опозиција дође до пола милиона бирача СПС-а и СНС-а, да бисмо дошли у егал. Док год будемо водили овакву политику, изгубићемо сваке изборе, без обзира на услове. А не очекујем да ће ти усови икада бити бољи. Напредњаци не планирају да раде у корист своје штете.
Нисте одушевљени тиме што „Србија против насиља“ у међународној арени тематизује изборне манипулације?
Не делим став да је било страшне изборне крађе. Постоји прича о доказима, а нажалост докази су врло слаби. У Београду су избори поновљени на укупно три бирачких места и поднето је свега неколико приговора. Такође, прозападна опозиција је инсистирала на изборима у децембру, спојеним, без инсистирања на условима попут провере бирачког списка.
Додуше, могу да претпоставим да је био читав низ нелегалних радњи уочи избора. Али, опозиција није на то обратила пажњу на време па је ишла на изборе и то је за последицу имало ове резултате.
Крије се у јавности да опозиција на двадесет одсто бирачких места није имала ниједног контролора. Многи људи се напросто нису појавили 17. децембра иако је требало да буду у бирачким одборима. То је велики проблем опозиције који се крије.
То су факти. Важно је да се опозиција суочи са њима да не би понављала грешке, а једна од грешака је било позивање Београђана да не гласају за Народну странку или коалицију Доста је било и Бориса Тадића да не би „бацили глас“. То није показатељ солидарности опозиције.
Већ сте начелно договорили сарадњу са Доста је било. Шта ћете даље?
Покушавамо да уведемо трећег партнера, а то су на првом месту Двери. У неким локалним одборима смо сарадњу већ успоставили. Рачунамо да би те три странке онда могле да причају са још неким странкама са десног центра, као што је Нови ДСС. Наше три странке имају више од шест одсто у Београду, па мислим да бисмо били релевантан фактор ако дође до понављања београдских избора, што делује врло извесно.
Опозиција није успела да добије изборе у Београду – на крају је било нерешено – јер није прошла Народна странка. Да смо прошли, победа би била несумњива. Утисак је да нисмо прошли пре свега због медија који су форсирали прозападну опозицију.
Зашто толико критикујете две кабловске телевизије, а не помињете оне са националном покривеношћу?
Од режимских медија ионако ништа не очекујем. То је искључено. Али рачунамо да ови који се представљају као слободни и професионални буду барем елементарно професионални.
Интервју приредио Немања Рујевић