Потпредседник и посланик Народне странке Владимир Гајић изјавио је да је Србији неопходно да постигне неки споразум са Албанцима на Косову и Метохији и требало би учинити све да дође до оптималног споразума који би одговарао обема странама, али оно што је на столу, „француско-немачки“ предлог споразума, неприхватљиво је за Србију.
Гајић је у серијалу разговора „Косинус“ новинске агенције ФоНет о решавању проблема Косова и Метохије навео да је време показало да постојећа форма дијалога Београда и Приштине скоро четврт века није дала никакве резултате.
Потпредседник Народне странке је рекао да би зато међународна конференција била далеко боље решење, и додао да се подразумева да таква конференција буде у формату који одреди Савет безбедности Уједињених нација (СБ УН).
Говорећи о замрзнутом конфликту, Гајић је рекао да не постоји оптимално решење и да „француско-немачки“ план директно води ка томе да Србија почини "правно и државно самоубиство".
Према његовом мишљењу, уколико ова генерација не може да уради ништа, "можда је боље да оставимо неком другом, у неким бољим временима и код Срба и код Албанаца, да то питање реши".
Упитан да ли постоји дилема „ЕУ или Косово“, подсетио је да је Народна странка усвојила резолуцију о спољној политици у којој је наведено да би Србија требало да буде посвећена европским интеграцијама и да би пре свега требало да јој буде циљ да буде уређена на вредностима ЕУ.
Уколико услов за наставак преговора и коначно придруживање ЕУ буде да Србија призна независност „Косова“, онда Народна странка сматра да би Србија требало да изађе из тога, истакао је Гајић.
Он је подсетио да на почетку преговора то није био услов, али да Народна странка, ако то постане део Поглавља 35 у процесу придруживања ЕУ, као што се најављује, онда има евроскептичан став.
„У том случају морамо да кажемо ’хвала, не’“, рекао је Гајић.
Говорећи о томе да ли би „Косово“ требало да добије столицу у УН, Гајић је истакао да је јасно да би Русија сигурно, а вероватно и Кина, ставиле вето на такав предлог, због чега и није покренута у процедура да „Косово“ буде примљено у УН.
Он је оценио да је с тим у вези и однос Србије према санкцијама Русији, јер би Србија много ризиковала уколико би увела санкције које су инструмент рата и значе прелазак на једну ратну страну, чиме би довела у питање заштиту Русије у Савету безбедности УН.
Према његовом мишљењу, Заједница српских општина (ЗСО) је правни провизоријум, јер се у Бриселском споразуму, чијих се првих шест тачака тичу ЗСО, Београд и Приштина третирају као стране, а Србија се не спомиње као држава.
Гајић је оценио да због тога не постоје гаранције за српски народ на Косову и Метохији и да би зато, у случају да Србија прихвати ЗСО, биле потребне озбиљне међународне гаранције.
Подсетио је да би, према Уставу Србије, било какав покушај промена границе државе морао да прође кроз референдум, и навео да је Народна странка предлагала да се народ на референдуму изјасни по питању „француско-немачког“ плана.
Гајић је оценио да може да се претпостави какав би био резултат референдума на којем би се одлучивало о промени државне и територијалне организације Србије.
Говорећи о ризику од сукоба, Гајић је подсетио да смо мислили да је падом Берлинског зида дошло до краја историје, али се испоставило да свет данас није далеко ни од нуклеарног рата, због чега се не може рећи ни да је сукоб на Балкану немогућ.
Гајић је закључио да су скоро сви ратови на Балкану иницирани споља, да су Срби и Албанци тога свесни, и да је то је најгора опција за оба народа, а да је право питање да ли би неко имао интереса да овде дође до сукоба.
Фонет