Народна странка

Синиша Ковачевић поднео оставку на место председника Одбора Скупштине Србије за културу и информисање

Синиша Ковачевић поднео оставку на место председника Одбора Скупштине Србије за културу и информисање

Говор Синише Ковачевића на седници Скупштине Србије:


Постоје људи чије су мисли као слапови и људи које је Бог благословио лепоречјем, људи чије су реченице као мелем, људи чије речи милују и лече, колико год да говоре, мало је онима који их слушају. Народ их зове златоусти. Благо је њима и онима који их слушају. Што више говоре, све су омиљенији и све нам је мање њихових лекова, тако да се, чини ми се, налазимо у таквој ситуацији данас.

Дакле, одбио сам да говорим о извештају РЕМ као известилац одбора зато што сам суочен са апсолутним неслагањем са усвојеним извештајем који је неконзистентан, недобронамеран, нетачан и тенденциозан. Исто тако, у неколико претходних наврата није ми прегласавањем у оквиру одбора било омогућено да говорим и известим на теме које су биле на дневном реду одбора.

Дакле, мој заменик је овлашћен да у контексту политичких и моралних норми извести о односу одбора према извештају, а не да га он тумачи и брани. Тај извештај је требало да буде сведен на опсервацију да је већином од десет према шест гласова, уз један уздржан, тај извештај усвојен.

Наравно да би он био усвојен и да се у њему писало о утицају гама зрака на сабласне невене или о индустријском клању пилића али то не треба да буде тема данашњих разговора. Нико не би замерио ни на неколико афирмативних реченица у извештају, напокон, то би се очекивало. Заиста је требало елаборирати шта је у извештају добро и зашто се усваја.

Наравно, оно што се није очекивало и што није требало да се догоди су салве бесмислица и говор мржње који је уследио, милион пута поновљене реченице о угрожености председника и његове фамилије, одбрана ријалити програма, кукасти крстови на згради једног од чланова, ко је први донео ријалити у Србију.

Наравно, то је познато, али тај ријалити је у односу на „Задругу“ и неке раније на другим телевизијама емитоване ријалитије тек млака бања за нероткиње у односу на зло и мржњу, насиље и примитивизам које срећемо у данашњим, као и вештачка паралела о два ријалитија на две телевизије, народ то пореди са оком и једним другим делом тела.

Наравно да анимозитети према свим ријалитијима нису прави простор за објективан за објективан политички и интелектуални политички дискурс. Ако у неком ријалитију омогућите осмочланој породици да добије кров над главом, онда то није ТВ формат који се може нападати нити је то онај модел у коме ћете дебљином хендикепиране људе вратити у свет здравих, а и то су ријалитији, тако је питање ко је први донео ријалити у Србију потпуно ирелевантно. Да га није донела та особа, донео би га неко други.

Знате, поштоване даме и господо, извесни Ђорђе Станојевић је електрификовао Београд али свакако није крив што су у претходних 120 година десетине људи страдале од струјног удара.

Дакле, чега је све било, поштовани пријатељи у извештају РЕМ-а? Ничега. Графикона, шарених слика и реченица које ћу сад покушати да парафразирам.

Рецимо, та, нека, телевизија од неколико обавезујућих параметара крши две трећине или трећину али о томе ћемо разговарати на крају године. Подсетићу, сад је мај, у преосталих седам месеци можемо и на телевизијама с националним фреквенцијама гледати борбе паса или двобоје кршних делија са моторним тестерама, па ћемо и о томе на крају године.

На примедбу да се особе са чудним биографијама, у чијим местима боравка су често уписане Забела, Сремска Митровица и још неки градови са сличним институтима, одговорено је да свако има право на ресоцијализацију и другу шансу.

Наравно, зашто би ресоцијализациони простор била браварска радионица или пекара? Логично је да то буде телевизија са националном фреквенцијом. Логично је, поштоване даме и господо, да младеновачки убица објављује видео записе у којима износи личну фасцинацију једним од ресоцијализованих персоналитета.

Заиста, без обзира на вербалну еквилибристику председника парламента, зашто пред нама не седе чланови РЕМ-а? Они су ту, на крају крајева, у обавези да присуствују.

Могуће је врло да неко ко је одређен да реферише случајно или свесно и са намером реферише фалсификујући и избегавајући чињенице. То говори или о изузетном поверењу чланова РЕМ-а у известиоца или о одсуству мудрости и опреза. Мислим да је ипак у питању ово прво, с обзиром да је исти известилац не тако давно у поводу другог састанка одбора већ написао панегирик о раду те институције. Проблем је што у извештају известиоца се налазе ствари којих, драги пријатељи, није било у извештају РЕМ-а.

Јесте извештај РЕМ-а био нетачан, био нестручан али у њему није било мржње и подметања, било је невештих покушаја да се невешти и недовољно концентрисани читалац или слушалац превари, заведе али је тај извештај био лишен скаредног политикантства и потпуних неистина.

У извештају РЕМ-а нису помињани разлози за генезу и раст насиља, није постојала ни трунка самокритике, указивање на евентуалну моралну или политичку одговорност, напротив, био је то извештај пун самохвале и самозадовољства, боље од овога не може.

Наравно, РЕМ није политички институт и не треба да буде али његово чињење или нечињење производи политичка и медијска догађања која су, чини се, често значајнија од саме политике.

Дирљив је и начин на који известилац брани лик и дело председнице РЕМ-а. Мали је проблем, даме и господо, што госпођа на том састанку одбора није била ни присутна ни нападана.

Известилац такође има право на лични став да су за младеновачко и београдско крволиптање криви Српска књижевна задруга, неки медији и аматерско позориште „Добрица Милутиновић“, али нема право да га износи као став одбора.

Скандал је блага реч шта је све изговорено у провали мржње и беса и удворичке потребе да се султан пољуби у опанак. Страшно.

Поновићу, слободна реч је света под кровом ове куће не постоји никаква одговорност за изговорено, осим политичке и моралне, али постоји и морална и политичка обавеза да се овде, у пленуму, изнесу стварни закључци и мишљење одбора. Заиста срамно.

Збуњен оволиком количином бешчашћа и злоупотребе могућности да се јавним исказом обрати јавности и јавним исказом обрати јавности ту могућност, јавно позивам све чланове РЕМ-а који су присуствовали седници одбора, као и чланове одбора и из опозиције и из СНС-а, да кажу да ли је ово што је изговорио известилац близу истине или представља тек бедни фалсификат и одсуство елементарне политичке и индивидуалне пристојности.

Представља ли позив на насиље, афирмацију неистине и политичког лицемерја без преседана, афирмацију тезе да многоструко поновљена лаж поприма обрисе истине код одређеног броја људи?

То накарадно схватање да морал и политика искључују једно друго постаје канцер овог друштва, регрутује најгоре у политику и из политике тера оне који не само оне који активни учесници, него и гласачи, сматрају начином да се једно друштво учини просперитетнијим и бољим.

Политика су рођене сестре, каже Платон, тешко оним друштвима у којима су оне у завади. Тешко оним друштвима у којима погрешно постављени људи, несвесни снаге и величине своје одговорности, уместо да служе слободи, демократији, правди и истини, одлуче да служе једном човеку, макар то био и Перикле.

Све оно што ова група људи треба да каналише, контролише и усмерава да би друштво ишло у смеру толеранције, слободне речи и мисли, демократији и светињи слободе, изостаје.  Уместо тога, жмури се на једно или оба ока, жмури се на емитовање примитивизма, позиве на насиље, стимулише га и афирмише, идеализује га, јер штит који треба да нас заштити од некомпетентних, неуметничких, политички агресивних садржаја, погрешних чињеница, нажалост, окренут је на другу страну.

Важније је ко је писао неку скаредну поруку, који психопата је увредио особу на челу овог тела, ко их је тужио или погледао попреко.

Да су овде чланови РЕМ-а, питао бих их колико су опомена изрекли, колико казни, колико пута су интервенисали да се спасе дигнитет и медија и њихових конзумената.

Мислим да чланови РЕМ-а, уз дужно поштовање, нису свесни својих историјских и моралних одговорности, верујем да чак нису свесни ни колики су терет натоварили на нејака плећа, од њих зависи висина демократског хоризонта и ограничења свевласти једног човека, ко год то био, да се постепено претворили у послушне и врло кооперативне сараднике власти, спремни да у потпуности подрже све што се од њих тражи.

Немам замерки на елаборате којима су националне фреквенције добијене. Писмени су, коректни, у значајној мери баратају основним познавањем медија и њихових постулата.

Проблем је, дакле, даме и господо, што се ти елаборати апсолутно не поштују, а реакција РЕМ-а у потпуности изостаје.

Напротив, покушаји јавности да укаже на одређени проблем проглашава се нападом на РЕМ, колективно или инсигнијски на њеног председника, заменика или чланове појединачно, попут ослобођеног канаринца који не схватајући вредности слободе упорно и безуспешно покушава да се врати у крлетку. Насиље и зло иду у таласима, доброта је сама и без пратње. Семе мржње и зла ниче обиљем, горки плодови ничу и тамо где нису сејани.

Ми не спадамо у људе којима је слобода терет, наша слобода зна да пева као и сужњи који су маштали о њој и досањали је. Ако су нам на путу ка њој наоружани водитељи телевизијских програма, који витлају пиштољима и аутоматима, ако су на путу бели магови, шамани и видовњаци, вратићемо их са националних фреквенција тамо где и припадају.

Никада ниједан председник у модерној епоси није толико волео и толико злоупотребљавао управо оне медије које РЕМ треба да контролише. Овај РЕМ то не уме или не жели да октроише. Живимо у страшном времену, на нама је да га учинимо бољим, на нама и господи из РЕМ-а.

Хвала вам лепо и искористићу овај моменат још само да поднесем неопозиву оставку на место члана и председника Одбора за културу и информисање. Чини ми се да мој интелектуални плато и мој морални плато није адекватан позицији која се тамо заузима, и извињавам се мојој драгој пријатељици што сам украо и њено време.

 

Синиша Ковачевић
посланик Народне странке