Злоупотреба статистике у последње време у Србији је у замаху. Откако социјално раслојавање у Србији показује драматичне манифестације, сервирају нам се подаци о БДП или просечној заради који, поред тога што се фингирају употребом различитих методологија, не показују како се то одражава на све или већину грађана Србије.
Крије се и да смо на самом репу Европе по БДП заснованом на паритету куповне моћи (ППП), јер смо по подацима ММФ-а тек на 38. месту од 48 земаља Европе. Још је горе ако се посматра БДП по глави становника. Ту смо на 40. месту од посматраних 47 земаља.
Зато делује сумњивије податак, који је недавно објавио РЗС, да је просечна нето зарада за децембар 2023. године износила 95.000 динара, а бруто 130.400 динара. Да ли има места сумњи да су ови подаци тачни или је то “пумпање” благостања за политичку (зло)употребу? Сумње су основане бар из неколико разлога.
Прво, просечне зараде израчунавају се тако што се маса зарада исплаћених у том месецу дели са бројем свих запослених, не узимајући у без обзира да ли су запослени те зараде стварно примили. Друго, у децембру просечне зараде су иначе генерално веће, јер се исплаћује и део јануарске плате због Нове године и празника.
Треће, спорна је методологија која се користи и примењује за израчунава запослености. Према анкети о запошљавању у трећем кварталу 2023. године објављено је да је било 2,88 милиона запослених, док је према подацима истог тог РЗС регистрована запосленост у истом периоду била је 2,37 милиона. Разлика је преко 510.000, па је пресудно који податак је коришћен, јер у зависности од броја се драстично мења и износ просечне зараде.
Четврто, РЗС не узима податке од свих предузећа, јер би (по тврдњи РЗС) било немогуће прикупљати и обрађивати те податке на месечном нивоу, већ обухвата негде око две трећине запослених, који се бирају према величини правног лица и према броју запослених, од већих ка мањим.
Пето, према aнкети о радној снази коју спроводи РЗС, уколико је неко помажући члан у домаћинству или ради један сат недељно посао плаћен у новцу или натури, он се више не убраја у незапослене. Међутим, када се израчунава “просечна зарада", такви се више не убрајају у запослене, па се при обрачуну просечне зараде избацују управо они са најмањим примањима и тако се вештачки диже просечна зарада у републици.
Председништво Народне странке