Преузето са портала "Инсајдер".
Србија легално може да се задужи 80 милиона евра за изградњу новог моста на Сави и без главног пројекта, изјавила је посланица Народне странке Марина Липовац Танасковић.
Она је телевизији Инсајдер рекла да је кредит могуће легално добити преко такозваног жутог ФИДИЦ-а. ФИДИЦ је међународни савез инжењера консултаната, а према том жутом обрасцу, држава може да се задужи и у фази кад постоји само идејно решење, или идејни пројекат, као што је то у овом случају.
"То врста уговарања 'кључ у руке'. Наиме, уради се идејно решење, пројектант на основу идејног решења процени колико ће тај мост кошта - реконструкција, измештање или рушење. Врши се процена и у односу на ту процену колико је пројектант одредио, држава односно инвеститор се задужује", рекла је Липовац Танасковић.
Она је навела да то није први пут да Србија задужује на тај начин и да је то већ чинила при изградњи саобраћајних пројеката попут Моравског коридора.
На питање колико је тај модел задуживања исплатив и оправдан, Липовац Танасковић је одговорила да је увек исплатив, али да је питање за кога - инвеститора или извођача радова.
"Да би ова врста уговора функционисала апсолутно су потребни јаки државни системи што Србија нема па су се овакви уговори показали јако лоши. У зависности од политичке одлуке они су некада били добри за државу, а некад не", додала је она.
На питање шта може да буде спорно у овом послу, ако се држимо само јавно доступних информација, Липовац Танасковић је рекла да је велико питање у овом пројекту ко ће бити пројектант кога бира извођач радова.
"Извођач радова ће бити кинеска фирма и они ће на тендеру да виде ко ће да буде пројектант и ко ће да руши мост. Оно што је проблематично је што се све уговара као 'кључ у руке', значи ви не знате шта ћете на крају да добијете јер држава у оваквој врсти уговарања не да све потребне документе. Конкретно, за Мост на Сави не постоје локацијски услови, не постоји грађевинска дозвола а то су све документа која долазе у наредним фазама пројектовања. Исто тако, ова врста уговарања је политички настројена - по политичком настројењу ће се видети да ли ће одобравати неке додатне паре или ће коштати 80 милиона из кредита, а 12 милиона рушење моста, још 14 милиона за приступне саобраћајнице. Дакле, то је све процењена вредност", истакла је она.
Опозиција тврди да је много тога у том послу учињено мимо јасно утврђених процедура - од јавне расправе, преко тога да је студију оправданости требало радити пре писања идејног решења и идејног пројекта.
На питање шта је све и у којој фази пропуштено да се уради, Липовац Танасковић је рекла да је пропуштен најважнији први корак - израда студије оправданости.
"Није питана струка где нови мост треба да стоји, опозиција у Београду сматра да треба да постоје мостови. Београду су потребна два моста данас, у овом тренутку - а три за неки период од 20 година. Нико овде није против мостова, али треба струка да се пита и да видимо где ти мостови у Београду треба да буду а онда струка да каже шта треба да се уради", нагласила је она.