Онај, прави, београдски ФЕСТ од 1971. године са нама (што га са потписницом ових редова сврстава скоро у генерацијске вршњаке) обележава 52. годину од свог првог наступа пред београдском и светском публиком. Први ФЕСТ је одржан под слоганом „Храбри нови свет“, у Дворани Дома синдиката. Фестивал је отворен филмом „M.A.S.H.“ Роберта Алтмана. Замишљен као филмска смотра, постао је главни догађај културног живота Београда.

Да ли је и данас тако?

Иако су генерације одрасле уз ФЕСТ, нема више оне фестивалске атмосфере, приметан је недостатак најаве и рекламе, а они који би отишли да погледају неки филм са репертоара морају да се потруде где да пронађу свој омиљени фестивал. Центар Сава више није место главног окупљања. Продат је приватнику који нема обавезу да има склоност према култури и филмској уметности. Разбацан је у више других, приватних дворана и по „синеплексима" у тржним центрима. На програму нема Вендерсовог „Perfect days“, који је у Кану добио награду жирија и трчи трку за Оскара за најбољи страни филм. Нећемо видети ни Бредлиja Купера, номинованог за најбољег главног глумца, у филму „Маестро“ о Леонарду Бетнстајну, номинованог за најбољи филм, као ни Кери Малиган, номиновану за најбољу женску улогу. Још један од номинованих за најбољи филм, деби Корда Џеферсона, "American fiction", који веома актуелно супротставља културну опсесију и лицемерје расних стереотипа, исмевајући их.

Недопустиво је спуштање критеријума услед незнања или недостатка средстава. Осим квалификованих људи, за сваки фестивал је потребно и веће учешће градске власти Београда у финансирању и одређивању приоритета, а култура је приоритет. Град је, међутим, у партијским рукама и бави се приватним пројектима, градњом кула и стадиона по астрономским ценама уместо неговањем некада највећег и најбитнијег фестивала у овом делу Европе.

ФЕСТ није био само филмска пројекција. То су били фимски фоајеи, то су биле Хронике феста, гости, продаја филмске музике, књига по којима су екранизована дела, откривање нових култура, свеобухватни културни догађај који је високо истицао Београд на културној мапи Европе.

„Приказано на ФЕСТУ“ на плакату филма је значило препоруку. Да ли значи и данас? Да ли може да му се врати сјај и дух? Може! Народна странка то жели да врати.

Филмски фестивал у Пули је и даље цењен културни догађај, док се код нас велики новац, најчешће по партијској подобности, прослеђује углавном у серије и филмове упитне вредности искључиво комерцијалног карактера, још једна културна институција и бренд, а ФЕСТ то јесте, урушава се пред нашим очима.

Дуги низ година Небојша Ђукелић је био селектор ФЕСТА и његов заштини знак. Од 2002. године се додељује награда за најбољи филм ФЕСТА "Небојша Ђукелић". Од 2015. године се додељује за најбољи филм региона, а награда Београдски победник постаје битнија, иако под тим називом постоји књижевна награда. Безличност постаје манир. Награда "Небојша Ђукелић" требало би да буде главна награда која носи тежину вредности фестивала.

Београд, као и културну политику у њему, морају да воде људи који Београд разумеју и воле, који знају да препознају вредности које морају да се чувају и унапређују. ФЕСТ је само последњи у низу примера колико ова власт не воли ни град ни грађане, нити разуме њихове потребе. Народна странка и њен одбор за културу ће наставити да се боре за вредности овог града и народа.

 

Арлета Ајдић Лончар
чланица Одбора Народне странке за културу