Сваки пут кад радници Колубаре изађу на протесни збор, то је знак да је у Србији нешто труло до пуцања. Тако је то одувек и без обзира ко је покренуо раднике - неки синдикат, део синдиката, пословодство Колубаре или ЕПС-а, надлежни министар или ненадлежни председник државе.  

Тако је то и ових дана. Егзистенцијална сигурност већине грађана Лазаревца и енергетска безбедност државе ломе се кроз сукоб интереса различитих клика унутар власти Српске напредне странке. Њихови интереси, без обзира да ли су увезани са домаћим мешетарима у енергетском сектору или са моћним страним лобијима у истом том сектору, несумњиво су супротни дугорочним интересима не само грађана Лазарецвца него и Србије као државе. Министарка Михајловић је само тренутни извршилац радова на гурању Србије у енергетску зависност.

Цена енергије је битан фактор конкурентноисти свега што производимо у нашој земљи. Не смемо да се одрекнемо угља као као нашег огромног ресурса, али то не значи да треба жртвујемо здравље нације.

Чак и министрка Михајловић добро зна за модерне технологије у изградњу термоелектрана  које су имплементиране у новим постројењима на Балкану, а које су у складу се европским еколошким стандардима.

С друге стране, оно што смо видели на збору радника Колубаре је манипулисање страхом радника у функцији обрачуна унутар владајуће странке. Лазаревчани су то препознали јер им се то не дешава први пут. Нити ће бити отпуштања радника, нити одустајања од угља, а још мање од борбе за достизање еколошких стандарда, јасан је став Народне странке.

ОО Народне странке Лазаревац