Народна странка

Ковачевић: РТС мора бити тврђава културе и демократије, а не послушна газдина полегуша

Ковачевић: РТС мора бити тврђава културе и демократије, а не послушна газдина полегуша

Потпредседник Народне странке Синиша Ковачевић рекао је на протесту опозиционих странака „Против медијског мрака“ да је Радиотелевизија Србије кућа реприза, која ће нас запљускивати репризама 1.000 пута поновљених серија разбибриге, док их не научимо напамет.

Серије које упућују на слободну и критичку мисао, размишљање, борбу, правдољубље и тежњу за слободом и правдом и указују на осионост власти, држаће закатанчене и заробљене. Потом ће снимати серије које боље да никада нису снимљене, а и њих ће опет репризирати, репризирати, репризирати…

РТС је кућа пред којом се на сваких неколико година окупља народ у репризи историјске ситуације у којој људи незадовољни начином на који овај дом престаје бити тврђава културе и демократије и постаје јавна кућа, послушна полегуша, која сервилно и без недоумице извршава свако газдино наређење, рекао је Ковачевић.

Људи који су се вечерас окупили на платоу испред РТС-а траже да се истина и реч ослободе.

РТС је кућа коју углавном воде аутодидакти, нешколовани за тај посао, чије су дипломе стицане на универзитету на којем је послушност главни предмет, самоуци у 21. веку, а тај век са лакоћом школује децу која о телевизији знају све, разумеју је и знају да је направе, а таквих у РТС-у готово да и нема.

Уместо тих младих, лепих, амбициозних и школованих, данас су овде они који ће подржати вођу и његове, данас је то овај, јуче су то били неки други, сутра трећи, свесно учествујући у грађењу култа његове личности, његове непогрешивости, храбрости, поштења, родољубља, неустрашивости… све док од његове сателитске булументе са купљеним докторатима и дипломама, сумњиво стечених богатстава и станова, не направе успешне министре, интелектуалце, ктиторе, добротворе, херувиме и серафиме.

РТС би требало да буде прва одбрана демократије од било чијег, чак и његовог покушаја да је угрози, да је начне и злоупотреби. Ово би требало да буде кућа храбрих и неустрашивих истраживача и вечитих трагача за истином спремних да кажу попу поп и бобу боб, ма шта да кошта и ма колико да кошта.

Ово би требало да буде дивно и неумољиво огледало истине које би требало да стављају пред наказно лице корупције, лажи, фашизма, самовоље, крађа, изборних фаворизовања и превара, кућа која би председнику ове земље морала да каже: „У наредних месец дана нећемо помињати ваше име, ословљаваћемо вас само по титули, јер сте своје име дали једној страначкој листи на градским изборима, а требало би да будете председник свих грађана ове лепе земље. Исто то сте урадили јуче у Пећинцима, данас у престоници, сутра у Бору или било ком другом граду“.

РТС је кућа која не извештава о демонстрацијама у суседству, у Грчкој, Албанији, Румунији, јер ће можда и ови наши изаћи из обамрлости, можда ће им тако нешто паси на памет, а то се њему јако не би допало.

РТС је кућа задужена за производњу националне анестезије да бисмо схватили да смо умирући народ, да смо гладни и несрећни, да нам деца и унуци говоре језике које не разумемо, да славе рођендане без нас, да нам на славе не долазе, јер су тамо далеко, јако далеко, тамо докле једва допире и мисао на српском, да им је тамо јако добро, толико добро да плачу сваки дан, да мало пате.

Ово је кућа пред којом смо данас неслободни. Ово је кућа која не говори о томе да су гробља све већа, држава све мања, а породилишта све празнија. Ово ће нас сутра убеђивати да је корисно и добро одрећи се Косова, а прекосутра Новог Пазара, Суботице и Вршца.

РТС је кућа у којој одавно не станује истина и зато морају да оду, зато што у овој телевизији постоје и честити људи, много их је више него слугу и слушкиња, оних честитих људи који нису спремни да љубе султанов опанак да би јели.

Ако живите у свету неистине, онда живите и у свету неслободе и мрака. Када неко лаж сервира као истину, онда је он произвођач мрака, а против таме се борите светлом. Упалите га, скините црвени фењер са врха ове куће, која би требало да буде светионик истине и демократије, куће у којој се његова истина неће изливати потоцима а наша давати капаљком за капи за нос.

Ако је ово кућа свих нас, ако се финансира новцем свих грађана ове земље, онда мора бити слободна, а слобода је неопходна као вода.

Каже велики Алекса Шантић, чија је годишњица смрти била прекјуче: „Ми знамо судбу и све што нас чека, но страх нам неће заледити груди, волови јарам трпе, а не људи, Бог је слободу дао за човека“.

Ако нам узму слободу, узели су нам достојанство, самопоштовање, будућност, децу.

Неће моћи! Живела слобода!

Окупљени су Ковачевића прекидали зувицима „оставке, оставке“ и звиждали и негодовали на сваки помен власти и њеног првог човека.

На скупу су говорили и новинар и члан Савета за културу Нове странке Раде Радовановић, аналитичари медија Јованка Матић и Зоран Гавриловић и професор новинарства и представник Покрета слободних грађана Раде Вељановски.