Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош изјавио је данас да се „не може пушком на вирус, јер то неће решити ситуацију“ и да би војска због епидемије вируса корона требало да стави друштву на располагање своје болнице и здравствене капацитете, који нису мали, а не пушке.

„Разумем да у нашем друштву, традиционалном какво јесте, једном делу становништва понекад додатни степен поверења улива када се види војска на улицама. Са друге стране, и власт некада изгледа озбиљније када ангажује војску. То је, међутим, скупо и повлачи последице“, додао је Понош.

 

 
„Време је да се уозбиљимо и понашамо одговорно и солидарно. Потребни су нам емпатија, прибраност и организованост. Свакако да није време за страх и принуду“, истакао је Понош.
 
Понош је навео да Закон о заразним болестима омогућава покретање механизма ванредне ситуације и то у одредби о појави нове или недовољно познате заразне болести.
 
„Ванредну ситуацију проглашава Влада Србије, која то није учинила, него је проглашено ванредно стање, што није исто. Кључно обележје ванредне ситуације је да се проглашава када је могуће да се носи са неком ситуацијом постојећим ресурсима и њиховим ангажовањем, а главно обележје ванредног стања је сужавање Уставом гарантованих људских права када државни органи нису у стању да се изборе са ситуацијом применом стандардних мера“, рекао је Понош.
 
Понош је истакао да је након што је коначно објављена уредба Владе Србије о мерама у ванредном стању, потпуно јасно да је све то могло да се обави и у ванредној ситуацији.
 
„У ванредној ситуацији једино избори нису могли да се одложе“, рекао је Понош.
 
Додао је да је и у случају проглашења ванредне ситуације, министар здравља могао да забрани окупљања, ограничи кретање и путовања и забрани или ограничи промет појединих роба, што су све мере које се доносе и у ванредном стању последњих неколико дана.
 

 
Понош је додао да је „прилично извесно да нису ништа урадили“, јер да јесу, онда би територијални штабови у Новом Саду, Крагујевцу, Београду и Нишу о томе били обавештени.
 
„Ако је нешто урађено, онда је то очигледно држано у најужем кругу између министра и његовог помоћника, што није довољно да се допринесе спречавају епидемије“, рекао је Понош.
 
„Државни врх је хитно прогласио ванредно стање након што је престао да се шегачи са пандемијом. Не искључујем могућност да би и у случају проглашења ванредне ситуације после догледног времена требало посегнути и за механизмима ванредног стања, али постоје разлози да се према ванредном стању буде и те како подозрив“, додао је Понош.
 
Потпредседник Народне странке је као први разлог за подозривост навео то што се ванредним стањем ограничавају људска права и слободе, а имамо искуства какав однос Александар Вучић има према људским правима и у ратном стању, када је био министар информисања, а и у мирнодопском стању када није проглашено ванредно стање.
 
„Други разлог је чињеница да је Вучић већ у најави могућности увођења ванредног стања помињао ангажовање војске – ако је то прва асоцијација, онда је то додатни разлог за бригу и додатни разлог да је требало пре свега водити рачуна да се ствар решава проглашавањем ванредне ситуације“, рекао је Понош.
 
Понош је додао да у региону, осим Србије, укључујући и власт у Приштини, није познато да ли је још негде посегнуто за ванредним стањем, јер је углавном реч о проглашењу ванредне ситуације и ангажовању цивилне заштите и здравственог сектора.
 
„Разумем и да је морало да се уведе ванредно стање да би били одложени избори заказани када је било очигледно да неће моћи да се одрже, али је сада веома важно како ће се ванредно стање даље спроводити да не бисмо имали контраефекте“, закључио је Понош.