Народна странка

Понош: Вучић умислио да је држава, а крије се на Пинку

Понош: Вучић умислио да је држава, а крије се на Пинку

Нисам ја критиковао Вучића зато што је подигао борбену готовост, него зато што је манипулисао јавношћу са том неистином и понизио Војску Србије сводећи је на ниво спаринг партнера Тачијевом обезбеђењу. Као да му није довољно што он и Тачи редовно спарингују потпаљујући публику, истовремено пазећи да један другом ни шминку не покваре. Ево још једном ако није разумео, па да прецизирам – борбена готовост Војске се не подиже тако што он подигне обрву, Марко Ђурић се уозбиљи, а Вулин обује ове чизме. И свакако се не иде ни у Москву на Романију да се носају стативи за камере када је подигнута борбена готовост, каже за „Данас“ Здравко Понош, потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије, неколико дана након што је судећи према изјавама министра одбране, подигнута борбена готовост војске.

Понош, некада први човек војске, већ је критиковао овакву одлуку, називајући је штетном, због чега је од председника Србије назван шпијуном. Он у разговору за „Данас“ каже да неће преко председникових речи прећи без реакције.

- Тужићу Вучића, наравно. Тужићу га као обичног грађанина. Не верујем, међутим, да ће се одазвати, јер он одавно сам себе не сматра грађанином него државом.  Нема он храбрости ни са ким да се суочи - ни на суду, ни на телевизији, па ни на Звездином стадиону. Крије се искључиво на Пинку. Пинк је Вучићева сигурна кућа.

У својој изјави, између осталог, тврдили сте да Вучић и Тачи "закувавају ствари око Косова" како би свој договор могли да представе као мировни споразум. На основу чега тврдите да кризне ситуације на Косову нису аутентичне?

- Све телевизичне кризне ситуације на Косову уз инструменталну пратњу са по стотинак цеви у главним улогама су имале Вучића, Тачија, Харадинаја и њихове блиске сараднике чудних биографија. Такве кризе трају дан-два, таман толико да они који су их осмислили покажу умеће и моћ да их и славодобитно разреше. Тачијева вожња глисером по Газиводама била је за њега  лепша вест од оне о демонстрацијама у Прштини, а за Вучића је ријалити са подизањем Војске била лепша вест од оне о Блеру који разговара у име Србије о Косову у Уједињеним Нацијама.

Подизање борбене готовости назвали сте манипулацијом која је понизила војску. Шта бисте урадили да сте на месту актуелног начелника Генералштаба ВС како бисте заштитили војску од манипулације у политичке сврхе?

- Генералштаб није предложио подизање борбене готовости Војске Србије, а тако нешто није ни спроведено. Војска се није ни оглашавала тим поводом. Не може начелник Генералштаба да одговара за сваки Вучићев и Вулинов наступ на тему Војске. Али свакако би требало да им скрене пажњу да то што раде није добро за имиџ Војске, и, што је важније, да је то безбедносно штетно.

Били сте заступник начелника Генералштаба ВС у тренутку када је Србије приступила Партнерству за мир. У међувремену је сарадња са НАТО-ом додатно интензивирана. Какав став имате о евентуалном чланству Србије у овој организацији?

- Директно ангажовање НАТО на креирању Косовских безбедносних снага 2008. године угасило је и трачак шансе да НАТО бар делимично поправи свој заслужено очајан имиџ у Србији створен током агресије 1999. године. Како ствари стоје, тиме су отклонили сваку могућност да идеја о уласку Србије у НАТО буде вредна било какве пажње генерација које ће бринути о Србији дужи низ година. То свакако није више тема за моју генерацију.

Све чешће се говори о могућности поновног увођења обавезног војног рока. Шта мислите о том предлогу?

- Огроман проблем постоји са функционисањем овако непрофесионално професионализоване војске. Он је постојао, али у мањем обиму, и када је Вучић постао министар одбране пре шест година. Питање је шта је ова власт претходних шест година урадила да се не би десило ово што сада имамо – да су мирнодопске јединице слабо попуњене, да официри и подофицири масовно напуштају војску, да је слаб интерес за посао професионалног војника и да је проблем генерисања ратне војске уопште није решен. Неће моћи волунтаристичким експериментисањем да се реши проблем попуне и функционисања војске. Сваки модел може бити успешан и неуспешан, у зависности ко га имплементира. Постоји неколико важних критеријума на основу којих су се државе кроз историју, па и сада, опредељивале за један или комбинацију два модела - професионалну или регрутну војску. Не бих рекао да се Вулин упустио у пажљиво сагледавање безбедносног и технолошког контекста, демографских и економских ресурса и њихових трендова. Не бих саветовао да се реновира кућа док се спрема киша, а мајстор се чудно понаша.

 

Интервју приредио новинар листа "Данас" Вук Јеремић