Потпредседник Народне странке и бивши начелник Генералштаба Војске Србије Здравко Понош изјавио је данас да власт најављује враћање обавезног војног рока јер је схватила и признала да после девет година и шест или седам министара одбране има велики проблем, јер не може да генерише 100.000 ратних војника зато што о томе нико није водио рачуна, а сада су се „ухватили за главу“.
„Сетили су се да се мирнодопска активна војска топи и да људи нису заинтересовани да ту долазе, а други разлог је што се резервна, ратна војска истопила, генерације су престариле. Врло је ризично да се та ствар решава тако што ће се у ходу вратити на регрутну војску. Могуће је убацити 10.000 војника, али то ништа неће решити ако они не буду обучавани, као што нису обучавани ни они пре њих. Само ћемо имати војску која ће некоме служити за сликање“, рекао је Понош телевизији Н1.
Понош је истакао да би увођење обавезног војног рока можда подстакло оне који не би ишли у иностранство да ипак напусте Србију, јер „није сигурно да ће служење војске под овим режимом бити ствар патриотизма“.
„Свако ће се замислити да ли ће послати сина у војску ако у стрељани касарне у којој служи војни рок криминалне банде вежбају гађање, а министри одбране и безбедносног сектора су дубоко уплетени у криминалне радње. То баш није стимулативно“, рекао је Понош.
Упитан да ли је могуће брзо вратити обавезни војни рок, Понош је одговорио да је могуће, али да неће ваљати ако се то учини онако како власт најављује.
Понош је истакао да „варијанта у којој се неко опредељује да мења кров на кући, а истовремено није сагледао да су му мајстори што необучени, а што пијани, неће изаћи на добро“.
„Не може на тај начин, брзо и кусо, да се направи систем који генерише одговарајућу ратну војску. Причају да нам је то потребно због традиције и да ћемо бити предмет напада и удара ако немамо велику војску, али смо и 1999. године имали велику војску. Не решавају се безбедносни проблеми великим стајаћим војскама. Ко ће то да издржава? Ко ће да ради са овим демографским потенцијалом који имамо“, упитао је Понош.
Понош је објаснио да се начин генерисања ратне војске мења када се догоди битна технолошка промена, и додао да садашње технолошке промене иду ка професионализацији војске.
„Други разлог може да буде промена безбедносног амбијента. Није јасно шта се променило у претходном времену, а и да се променило, то би требало да буде регистровано у Стратегији националне безбедности, а није регистровано“, рекао је Понош.
Понош је навео да модел професионализације војске замишљен пре 12 година није спроведен у дело.
„Професионализација је, нажалост, урађена на доста лош начин, није урађено лагано смицање ка професионалној војсци нити је успостављена права професионална војска, нити постоји систем бенефиција и мотивације да би људи добровољно одлазили у војску и да би им то постала професија. Није направљен ни систем за генерисање ратне војске кроз систем активне и пасивне резерве“, закључио је Понош.